Ako pratite industriju luksuzne robe ili kao investitor ili kao zainteresovani potrošač, ne može se poreći da je 2020. bila zanimljiva godina.
Sektor se promenio na dubok način, suočio se sa istorijskim izazovima i nastavlja da se pretvara u neku bivšu verziju sebe u ovom postpandemijskom svetu. Za investitore koji svoju pažnju usredsređuju na trgovanje zlatom, vredi gledati kako se ove promene odvijaju. Neki, posebno oni koji se odnose na draguljarsku industriju, mogu da igraju značajnu ulogu u određivanju trenutka kada treba povući pravi potez na tržištu zlata.
Sve u svemu, ključni elementi o tome kako su se luksuzni trendovi promenili 2020. godine uključuju novu definiciju šta je tipičan potrošač, kako je COVID-19 pogubila prodaju vrhunskih proizvoda, kako je nakit opstao i napredovao i još mnogo toga.
Šta se dogodilo početkom 2020?
Kada se COVID-19 proširio širom sveta, svako finansijsko tržište je bilo duboko pogođeno. Iz ovog negativnog scenarija mogli smo videti nekoliko pozitivnih strana. Pomak ka e-trgovini bio je jedan od njih. Ono što ljudi ne mogu lično kupe, mogu da naruče preko internet prodavnica. U stvari, izgleda da je pandemija već sada promenila naše poimanje kupovine, navodeći nas da više kupujemo iz okrilja svojih domova, putem računara ili telefona.
Da li postoji prosečan kupac?
Čitanje tipičnog kupca u bilo kom segmentu može dati puno vrednih informacija. Kako su se promenili kupci skupih, ekskluzivnih predmeta? Oni su mlađi, pre svega. Takođe ih nije toliko briga za hvalisanje stvarima koje su kupili. Tokom najmanje jedne decenije došlo je do demografskog pomaka koji sačinjava primarne kupce luksuzne robe.
Ljudi rođeni posle 1981. godine čine oko jednu trećinu svih kupovina vrhunske robe. U naredne četiri godine predstavljaće najmanje polovinu takvih kupaca. Po čemu se ovi mlađi razlikuju? Za početak, više vole da kupuju predmete koje promovišu ili prodaju poznati i često očekuju da preprodaju stvari koje kupe. To je ogroman kontrast u odnosu na prethodna razdoblja, kada su ljudi koji su kupovali ekskluzivne komade iste zauvek čuvali, možda ih prenoseći deci sa generacije na generaciju.
Drugi način na koji se ovi new age kupci razlikuju je da nemaju problema sa kupovinom polovnih proizvoda sve dok je kvalitet još uvek prisutan i ne postoji rizik od dobijanja lažnih. Možda je jedna od najvažnijih razlika između nove generacije kupaca i prethodnih u tome što ih više zanima ekskluzivno iskustvo nego stvar. Ova tačka ima širu implikaciju za prodavce, investitore i kreatore politike. To znači da možemo očekivati da će milenijalci tražiti fino ručavanje, modna putovanja, egzotične zabavne događaje i likovnu umetnost više od skupih patika, brendiranih torbi i kožne odeće.
Kako je COVID virus napao globalna luksuzna tržišta
Kada se sva prašina slegne, velika je verovatnoća da će virus na kraju usitniti otprilike četvrtinu svetskog tržišta luksuzne robe, barem privremeno. Jedan od glavnih razloga brzine kojom je pandemija uticala na segment povezan je sa tim gde je bolest započela.
Kineski potrošači kupuju većinu vrhunske robe, a njihova zemlja je ta iz koje potiče COVID-19. To je značilo da je ogroman broj direktnih kupaca trenutno izbačen iz jednačine, što je pogubilo ukupnu globalnu potražnju za ekskluzivnim proizvodima i uslugama.
U Evropi, SAD-u, Kanadi, Meksiku i Kini, trgovci su bili prisiljeni da nekoliko meseci zatvaraju svoje prodavnice. To je dovelo do stotina miliona potrošača zaglavljenih u svojim domovima bez tržnih centara, butika ili prodajnih prostora koje bi posetili s novčanikom u ruci. Još gore, 2020. će zauvek biti poznata kao godina u kojoj će putovanje na velike daljine postati praktično nemoguće za većinu ljudi.
Za predmete s visokom cenom to je otrovni recept, jer putnici troše na skupu robu i usluge. Turisti tradicionalno nose sa sobom ogromne sume za poklone tokom putovanja, bilo da su prodajna mesta na brodovima, odmaralištima, bescarinskim prodavnicama, železničkim stanicama ili aerodromima.
Zanimljiv slučaj zlata i tržišta nakita
Iz godine u godinu, pa čak i u eri COVID-19 koja je započela početkom 2020. godine, zlato ima dvostruku ulogu kao investicijsko sredstvo i glavna komponenta finog nakita. Još jedan trend koji se ponavlja svake godine je da se oko polovine svih proizvedenih žutih metala koristi u industriji nakita. Otprilike trećina se smatra investicionim metalom, a ostatak kupuju centralne banke ili koristi tehnološka industrija.
Za svakodnevne trgovce koji žele da zarade na omiljenom plemenitom metalu na svetu postoji neka vrsta ugrađene stabilnosti kada je približno 80 procenata u osnovi u neprekidnom ciklusu potrošnje, gotovo garantujući dugoročnu i kratkoročnu potražnju.
