U svetu u kome se umetnost tretira kao najfiniji oblik investicije, jedan politički potres iz Vašingtona izazvao je lavinu — i to ne metaforičku.
Kada je Donald Tramp najavio novu rundu drakonskih carina, globalna tržišta uzdrmana su do temelja, a sa njima i kolekcije najmoćnijih kolekcionara umetničkih dela na planeti. U svega tri dana, iz njihovih bajkovitih bogatstava isparilo je na desetine milijardi dolara.
Bernar Arno, modni car i vlasnik imperije LVMH, izgubio je vrtoglavih 19 milijardi dolara, dok je naslednica imperije Walmart, Alis Volton, ostala bez čak 7,5 milijardi. Čak je i Džef Bezos, titan digitalne ere, osetio finansijski zemljotres sa gubitkom većim od 6,6 milijardi dolara.
“To je kao kovid, samo što je sada virus Bele kuće,” rekao je jedan od direktora firmi za transport umetničkih dela.
Globalna panika i umetnička groznica
Objava o uvođenju recipročnih carina od strane Trampove administracije izazvala je najveći pad američkih berzi još od 1987. godine. Indeksi Nasdaq, S&P 500 i Dow Jones ušli su u slobodan pad, a najvrednije kolekcije umetnosti našle su se na klizavom terenu likvidnosti.
U epicentru tog šoka — lista Top 200 kolekcionara prema ARTnews. Od 32 milijardera sa liste, čak 30 je pretrpelo višemilionske gubitke, dok su samo Dejvid Gefen i Ken Grifin uspeli da zadrže stabilnost. Grifin, osnivač finansijskog giganta Citadel, pokazao je hladnokrvnost — pravovremeno je umanjio izloženost rizičnim tržištima, naslutivši šta dolazi.
U atmosferi koja podseća na haos iz doba pandemije, kolekcionari su krenuli u masovnu likvidaciju svojih kolekcija. Dileri umetničkim delima zatrpani su pozivima, dok im se nude remek-dela vredna po nekoliko miliona dolara – sve u pokušaju da se očuva finansijska likvidnost. Jedan mladi trgovac priznao je da ga ova situacija neodoljivo podseća na 2020. godinu, kada je finansijer Ron Perelman prodao čak 71 umetničko delo u vrednosti blizu milijardu dolara.
Carine koje menjaju tok umetničke istorije
Iako umetnička dela i antikviteti tehnički nisu obuhvaćeni novim carinama — svi proizvodi povezani sa tržištem umetnosti jesu: luksuzni nameštaj, specijalizovani papir, tehnologija za čuvanje dela, pa čak i ambalaža.
U luksuznom svetu umetnosti, strah se širi brže od same inflacije: hoće li globalna trgovina stati? Hoće li putovanja biti otežana? Kako zaštititi umetničke kolekcije u vreme ekonomske nestabilnosti?
Tramp kao geopolitički dirigent — a tržište pleše po njegovim notama
Dok Tramp najavljuje carine od čak 125% na kineski uvoz, uz “primirje” od 90 dana za ostatak sveta, tržišta se nalaze u stanju nestabilne euforije. Luksuz više nije sigurno utočište – čak ni za milijardere.
Ova kriza pokazala je jedno: ni najbogatiji nisu otporni na političku samovolju i globalne potrese. Svet umetnosti, nekad večna oaza prestiža i stabilnosti, sada je postao bojno polje ekonomske neizvesnosti.
Deset najvećih gubitnika na tržištu umetnosti (stanje 8. april 2025.)
- Bernar Arno – gubitak: 19,01 milijardi dolara
- Alis Volton – gubitak: 7,54 milijarde dolara
- Mukeš Ambani – gubitak: 7,19 milijardi dolara
- Džef Bezos – gubitak: 6,61 milijarda dolara
- Alen Vertajmer – gubitak: 4,43 milijarde dolara
- Tadaši Janai – gubitak: 3,82 milijarde dolara
- Šiv Nadar – gubitak: 3,62 milijarde dolara
- Džejms Dajson – gubitak: 2,83 milijarde dolara
- Haso Platner – gubitak: 2,74 milijarde dolara
- Džordž Roberts – gubitak: 2,55 milijardi dolara
