U svetu luksuza postoje rivalstva koja traju godinama, ali retko koje ima zaplet poput onog između kompanija LVMH i Hermès.
Sada se u centru pažnje ponovo našla priča stara više od dve decenije, nakon što je Reuters pregledao sudska dokumenta koja otkrivaju detalje tajnog sporazuma iz 2002. godine o kupovini akcija Hermèsa od člana porodice osnivača, Nikolasа Pješa.
Pješ tvrdi da je njegovih oko 6 odsto akcija Hermèsa nestalo, a prema današnjoj vrednosti taј paket bi vredeo približno 10 milijardi dolara. U tužbi traži 14 milijardi evra, dok LVMH odbacuje tvrdnju da je pokušavao da preuzme njegove akcije protiv njegove volje. I tu počinje priča koja je ponovo otvorila jedno od najzanimljivijih poglavlja velikog luksuznog biznisa.
Sporazum koji je trebalo da ostane u prošlosti
U dokumentu koji je LVMH predao sudu u junu ove godine, kompanija je navela da nikada nije razmatrala kupovinu Pješovog udela, a posebno ne bez njegovog pristanka.
Međutim, dokumenti koje je Reuters pregledao pokazuju da su Pjer Gode, dugogodišnji savetnik Bernara Arnoa, i Pješov finansijski savetnik Erik Frejmon 12. novembra 2002. potpisali sporazum kojim je bilo predviđeno da LVMH kupi milione akcija Hermèsa od Pješa i drugih članova porodice.
LVMH je kasnije tvrdio da sporazum nikada nije realizovan jer nije bilo moguće potvrditi da je Frejmon zaista imao ovlašćenje da proda Pješove akcije. Kompanija je takođe navela da je dokument uništen krajem 2010. godine, iste godine kada je javnost saznala za njen veliki udeo u Hermèsu.
Čovek koji je bio između dve strane
U središtu cele priče nalazi se Erik Frejmon, Pješov finansijski savetnik i čovek koji je, prema dokumentima, imao pristup akcijama članova porodice Hermès.
Reuters je utvrdio da su LVMH i holding kompanija porodice Bernara Arnoa između 2001. i 2009. godine Frejmonovoj firmi isplatili najmanje 20 miliona dolara kroz provizije i različite naknade. LVMH je u ranijem sudskom postupku objasnio da su ta plaćanja imala za cilj održavanje odnosa sa Frejmonom i sprečavanje da pomogne konkurentima da dođu do akcija Hermèsa.
Prema svedočenju švajcarskog advokata Aleksandra Montavona, Frejmon je čak predložio način da se prikrije ko je stvarni kupac akcija. Prema njegovom iskazu, transakcije je trebalo da se obavljaju preko Pješovih računa, uz finansiranje LVMH-a, kako prodavci iz porodice Hermès ne bi znali da akcije završavaju kod konkurentske kompanije.
LVMH je već jednom pokušao da se približi Hermèsu
Pozadina svega je jedno od najpoznatijih rivalstava u luksuznoj industriji. LVMH je početkom 2000-ih počeo diskretno da gradi svoj udeo u Hermèsu, da bi Bernar Arno 2010. godine objavio da grupa poseduje 17 odsto kompanije. Udeo je kasnije dostigao oko 23 odsto, što je Hermès doživeo kao pokušaj neprijateljskog preuzimanja. LVMH je 2014. izašao iz vlasničke strukture Hermèsa u okviru sporazuma kojim je sukob formalno okončan.
Pitanje koje sada ponovo privlači pažnju jeste jednostavno, ali ogromno po posledicama: da li su među tim akcijama bile i Pješove? Odgovor za sada ne postoji.
Gde su zapravo nestale Pješove akcije?
Pješ tvrdi da je tek 2022. godine, nakon što je prekinuo saradnju sa svojim finansijskim savetnikom, otkrio da njegov paket akcija više nije tamo gde je očekivao da bude.
LVMH nikada nije javno potvrdio da je kupio akcije koje su pripadale Pješu. U ranijem sudskom podnesku kompanija je navela da sporazum iz 2002. nije izvršen, dok je istovremeno priznala saradnju sa Frejmonom tokom izgradnje svog udela u Hermèsu.
Francuski tužioci paralelno istražuju slučaj. Među osobama čija se uloga ispituje nalazi se i Montavon, koji je savetovao LVMH u vezi sa sporazumom iz 2002. godine. Njegov advokat je naveo da Montavon negira bilo kakvu nepravilnost i da u vreme transakcija nije znao da je LVMH eventualno kupio Pješove akcije.
Frejmonova smrt dodatno je zakomplikovala slučaj
Erik Frejmon poginuo je u julu 2025. godine, kada ga je udario voz u Švajcarskoj. Lokalni tužioci u Bernu zaključili su da je reč o samoubistvu, dok je Frejmon pre smrti negirao da je učinio bilo šta nezakonito.
U međuvremenu, izvršni direktor Hermèsa Aksel Dima izjavio je da je odavno uveren da Pješ više nema svoje akcije, ali nije objasnio na osnovu čega to zaključuje.
Za sada je, dakle, najvažniji deo ove priče upravo ono što se još ne zna.
Jedan spor, nekoliko milijardi pitanja
Pješova tužba, dokument iz 2002, milioni dolara isplaćeni Frejmonovoj firmi i činjenica da je LVMH svojevremeno izgradio čak 23 odsto udela u Hermèsu stvaraju veoma složenu pravnu i poslovnu priču. Ali nijedan od tih elemenata sam po sebi ne daje konačan odgovor na pitanje gde su završile Pješove akcije niti da li ih je LVMH ikada zaista preuzeo.
I možda je upravo zato ova priča toliko intrigantna. U industriji u kojoj jedna Hermès Birkin torba može da košta desetine hiljada dolara, ovde je u pitanju nešto mnogo veće: paket akcija vredan milijarde i ugovor koji je više od dve decenije pokušavao da ostane van reflektora.
Sada je reflektor ponovo uključen.
