SAD preuzele megajahtu Amadea

Američki poreski obveznici će sada plaćati više od 150.000 dolara dnevno za održavanje zaplenjene megajahte Amadea.  

Bilo je toliko nagađanja o megajahti Amadea, vrednoj 325 miliona dolara Sulejmana Kerimova, da je videti kako stiže do odredišta izgleda nestvarno. Ova neverovatna jahta za razonodu nesumnjivo je zaslužila svu pažnju zbog svojih fantastičnih karakteristika i raskošnog enterijera, međutim, prelepa luksuzna jahta dospela je u centar pažnje samo zbog sankcija i pravnih bitaka.

Amadea je bila u centru pažnje zbog duge borbe između sankcionisanog vlasnika Kerimova i američkih vlasti. Žrtveni jarac u ovom metežu bila je mala ostrvska država Fidži, koja je više od pet nedelja pokušavala da održi plutajućeg golijata i potrošila astronomskih 172.000 dolara dnevno za održavanje jahte.

Amadea je sada pod kontrolom američke vlade i stigla je na Havaje u četvrtak pod američkom zastavom. Kada je pravna bitka dobijena, američke vlasti su se ukrcale sa potpuno novom posadom. Masivna jahta je prešla 3000 nautičkih milja da bi stigao do luke Honolulu sa Fidžija.

„Ima smisla da ide u Honolulu jer je to najbliža luka do koje bi SAD mogle da prevezu i gde bi mogle da zadrže jahtu. To je sasvim logična destinacija“, rekao je Jan Ralbi, konsultant za pomorsko pravo i bezbednost.

Kerimov, bogati Rus vredan 13,7 milijardi dolara, potrošio je 500.000 dolara na dopunu goriva. Iako pacifička nacija nije mogla da priušti taj trošak, izgleda da će američki poreski obveznici plaćati 110.000 dolara dnevno samo za održavanje zaplenjenog broda ruskog milijardera.

U slučaju luksuzne jahte, znamo je izazvala pravi bol za Fidži, koštajući astronomskih 172.000 dolara dnevno za održavanje. Nije ni čudo što su vlasti Fidžija bile nezadovoljne što su svedoci da je 1% celokupnog zdravstvenog budžeta zemlje potrošeno na održavanje, ali ovo je sada problem za Sjedinjene Države.

Šta će SAD uraditi sa jahtom, zasad nije poznato, ali znamo da je Bajdenova administracija predložila zakonodavni paket koji bi vladi omogućio oduzimanje imovine i ubrzanu prodaju sankcionirane ruske imovine, a sredstva od prodaje koristila za plaćanje troškova nastalih zbog rata.