Više od pola veka nakon legendarnog Tupoljeva Tu-144, prvog sovjetskog supersoničnog putničkog aviona, Rusija ponovo ulazi u trku za budućnost nadzvučnog vazduhoplovstva.
Ovoga puta cilj nije samo brzina, već stvaranje potpuno nove generacije luksuznih poslovnih aviona koji kombinuju veštačku inteligenciju, digitalne kokpite i revolucionarna aerodinamička rešenja.
Prema navodima ruskih vazduhoplovnih institucija, u toku je razvoj eksperimentalnog supersoničnog aviona koji bi mogao da krstari brzinom od čak 1,7 maha, odnosno približno 1.800 kilometara na čas, što ga svrstava među najambicioznije projekte moderne civilne avijacije.
Ruski odgovor na Boom Supersonic
Dok američka kompanija Boom Supersonic razvija svoj model Overture, Rusija radi na sopstvenom konceptu nove generacije supersoničnog poslovnog aviona. Projekat okuplja neke od najvažnijih ruskih vazduhoplovnih institucija, među kojima su United Aircraft Corporation, Institut Žukovski, TsAGI, CIAM, GosNIIAS, SibNIA i proizvođač motora UEC. Za razliku od nekadašnjeg Concordea i Tu-144, novi avion nije namenjen masovnom prevozu putnika, već ekskluzivnom segmentu poslovne i prve klase, gde je vreme najvrednija valuta.
Iako se mnogo govori o maksimalnoj brzini od oko 1,7 maha, pravi izazov krije se u rešavanju problema koji je na kraju doveo do kraja prve ere supersoničnih putničkih letova – zvučnog udara. Concorde i Tu-144 bili su ograničeni na letove iznad okeana upravo zbog snažnog zvučnog udara koji su stvarali iznad naseljenih područja. Nova ruska generacija aviona razvija se sa ciljem da značajno smanji buku koja dopire do tla, koristeći posebno oblikovan trup, pažljivo projektovane usisnike vazduha i napredna aerodinamička rešenja koja kontrolišu udarne talase nastale pri nadzvučnom letu.
Kokpit bez prozora
Najradikalniji deo projekta svakako je potpuno novi koncept pilotske kabine. Budući avion mogao bi da bude prvi luksuzni supersonični poslovni avion bez klasičnih prednjih prozora. Umesto vetrobranskog stakla, piloti bi koristili sistem spoljašnjih kamera i senzora koji u realnom vremenu prikazuju digitalno rekonstruisan pogled na okolinu.
Takvo rešenje omogućava konstruktorima mnogo veću slobodu pri oblikovanju prednjeg dela letelice. Klasični prozori zahtevaju određene uglove vidljivosti i dodatna strukturna ojačanja, dok digitalni sistem omogućava aerodinamički čistiju formu koja poboljšava performanse i doprinosi smanjenju potrošnje goriva.
Veštačka inteligencija kao kopilot
Ruski istraživači već testiraju ovu tehnologiju na specijalno modifikovanom avionu Jak-40 koji služi kao leteća laboratorija. Sistem kombinuje više kamera vidljivog spektra sa infracrvenim senzorima, stvarajući detaljan prikaz spoljnog sveta čak i tokom noći, guste magle ili nepovoljnih vremenskih uslova.
Ono što piloti vide nije običan video-prenos. Digitalni prikaz objedinjuje snimke kamera sa navigacionim podacima, sintetičkim prikazom terena, informacijama o putanji leta i drugim ključnim parametrima. Na taj način stvara se svojevrsni „digitalni vetrobran“ koji pruža više informacija nego što bi bilo moguće videti kroz klasičan kokpit.
Veštačka inteligencija ima još značajniju ulogu. Inženjeri razvijaju sisteme sposobne za prepoznavanje prepreka, analizu potencijalnih opasnosti i pružanje dodatne podrške pilotima tokom leta. Cilj nije samo zamena prozora ekranom, već stvaranje potpuno novog koncepta upravljanja avionom u kojem mašinsko učenje i napredni senzori postaju svojevrsni digitalni kopilot.
Novi motor za novu eru
Paralelno sa razvojem same letelice radi se i na novom motoru poznatom pod nazivom Sivil. Za razliku od postojećih pogonskih jedinica, motor namenjen budućem supersoničnom avionu mora istovremeno da obezbedi visok potisak, ekonomičnu potrošnju goriva, niži nivo buke i smanjene emisije štetnih gasova.
Upravo zato razvoj motora predstavlja jedan od najvažnijih i najkompleksnijih delova celog programa. Bez nove generacije pogonskih sistema nemoguće je ostvariti ambiciozne ciljeve vezane za brzinu, domet i ekološke standarde.
Povratak Rusije u elitni klub
Iako je projekat još daleko od komercijalne realizacije, smer razvoja je veoma jasan. Za razliku od Tu-144, koji je prvenstveno demonstrirao tehnološku moć Sovjetskog Saveza, novi avion pokušava da spoji brzinu, komfor, tiši rad i napredne digitalne tehnologije u jedinstvenu celinu.
Ako projekat bude uspešan, Rusija bi mogla da postane jedan od ključnih igrača u novoj eri supersonične avijacije, zajedno sa američkim i evropskim konkurentima koji razvijaju slične koncepte. Avion koji leti brzinom od 1,7 maha dok piloti upravljaju pomoću digitalnog vetrobrana i sistema veštačke inteligencije zvuči kao ideja iz naučnofantastičnog filma, ali upravo takva budućnost vazduhoplovstva danas se razvija u istraživačkim centrima širom sveta.
