Usred dana ukraden neprocenjivi keltski zlatni nakit star 2.500 godina

Spektakularne krađe umetničkih i istorijskih predmeta iz francuskih muzeja dobile su novo, gotovo filmsko poglavlje.

Ovoga puta meta nije bio pariski Luvr niti kolekcija dijamanata, već jedan od najznačajnijih arheoloških predmeta iz keltske istorije – zlatni tork princeze iz Viksa, star približno 2.500 godina.

Dragoceni predmet ukraden je 24. jula 2026. godine oko 10.30 časova, usred radnog vremena muzeja Musée du Pays Châtillonnais – Trésor de Vix u Šatijon sir Senu, u francuskoj Burgundiji. Lopovi se pritom nisu prikradali tokom noći niti koristili posebno komplikovan način ulaska – prema dosadašnjim informacijama, jednostavno su kupili ulaznice i ušli kao obični posetioci.

Ušli kao turisti, razbili vitrinu i izašli na glavna vrata

Prema navodima tužioca iz Dižona Olivijea Karakoča, počinioci su nakon ulaska u muzej razbili vitrinu u kojoj se nalazio tork, uzeli dragoceni predmet i pobegli kroz glavni ulaz.

Brzina i organizovanost akcije bile su dovoljne da počinioci nestanu pre nego što je krađa mogla da bude sprečena.

Francuske vlasti otvorile su istragu za organizovani kriminal, a u slučaj je uključena i specijalizovana međuregionalna jedinica JIRS iz Nansija zbog složenosti istrage i izuzetnog značaja ukradenog predmeta.

Posebno zabrinjava činjenica da ovo nije prvi pokušaj provale u muzej. U prethodnih osam meseci zabeležena su dva neuspešna noćna pokušaja krađe.

Nakon njih je u unapređenje bezbednosti navodno investirano oko 150.000 evra, uključujući nove sigurnosne kamere, senzore pokreta i senzore na vratima. Ipak, lopovi su ovoga puta promenili taktiku i napali usred dana.

Predmet koji praktično nema cenu

Gradonačelnik Šatijon sir Sena Žeremi Brigan opisao je krađu kao napad na kulturno nasleđe i javni interes, naglašavajući da vrednost ukradenog predmeta nije moguće svesti samo na cenu zlata.

I zaista, tork princeze iz Viksa jedan je od onih predmeta kod kojih tržišna vrednost gotovo gubi smisao.

Izrađen je od 24-karatnog zlata, težak nešto više od pola kilograma i potiče iz 6. veka pre nove ere. Osim izuzetne starosti, njegov značaj leži u tome što pruža dragocen uvid u bogatstvo, trgovinu, umetnost i kulturne veze Evrope tokom završnog perioda prvog gvozdenog doba.

Ko je bila misteriozna princeza iz Viksa?

Čuveno blago iz Viksa otkriveno je 1953. godine u podnožju brda Mon Lasoa, nedaleko od sela Viks i nekoliko kilometara od muzeja iz kojeg je tork sada ukraden.

U središtu arheološkog nalazišta nalazila se izuzetno bogata grobnica žene za koju se veruje da je sahranjena između 470. i 460. godine pre nove ere.

Identitet žene nije poznat, ali raskoš predmeta pronađenih uz nju ukazuje na pripadnost najvišem sloju tadašnjeg društva. Zbog toga je postala poznata kao Dama iz Viksa, odnosno princeza iz Viksa.

Uz zlatni tork pronađen je i monumentalni krater iz Viksa, nastao oko 530. godine pre nove ere u grčkoj koloniji Sibaris na jugu Italije, kao i srebrna fijala za koju muzej navodi da predstavlja najstariju srebrnu posudu pronađenu severno od Alpa.

Lavlje šape, Pegaz i simboli Sunca

Sam tork predstavlja fascinantan spoj različitih kulturnih uticaja.

Oblikovan je poput luka, a njegovi završeci oslanjaju se na lavlje šape postavljene na šuplje sfere. Iznad njih nalaze se prikazi krilatog Pegaza, koji svedoče o grčkom uticaju na ovaj deo Evrope, dok elementi karakteristični za keltsku umetnost uključuju oblike koji se povezuju sa simbolikom Sunca.

Nakit je predstavljao simbol moći i visokog društvenog položaja.

Kada je pronađen, nalazio se u predelu lobanje sahranjene žene, zbog čega se prvobitno verovalo da je reč o dijademi. Kasnija istraživanja pokazala su da se zapravo nosio oko vrata i da je njegov položaj u grobnici verovatno bio posledica urušavanja konstrukcije nakon sahrane.

Francuski muzeji ponovo na meti

Krađa dolazi u posebno neprijatnom trenutku za francuske kulturne institucije, nakon niza spektakularnih slučajeva koji su otvorili pitanje bezbednosti dragocenih nacionalnih kolekcija.

Prema izvornom izveštaju, prethodno su iz Luvra usred dana ukradeni dragulji procenjeni na 102 miliona dolara, dok je tokom jula 2026. godine na meti bio i Lalique Museum u Vingen sir Moderu, odakle je odnet nakit vredan oko 4,57 miliona dolara.

Međutim, slučaj Viksa razlikuje se u jednom ključnom detalju. Zlatni tork nije samo skupoceni predmet koji bi mogao da završi u privatnoj kolekciji. On predstavlja jedinstveno arheološko svedočanstvo staro dva i po milenijuma.

Njegova istorijska vrednost daleko prevazilazi vrednost zlata od kojeg je napravljen – a činjenica da su lopovi uspeli da ga odnesu iz muzeja u 10.30 ujutru, nakon što su navodno uredno kupili ulaznice, čini ovu krađu još neverovatnijom.