Sve je počelo 1978. u Japanu, gde je vlasnik Hotela Nikko iz Pariza bio u potrazi za kuvarom za svoj novi restoran, Benkay...
Tamo je upoznao Kyoichi-ja Kinugawu, koji je bio kuvar čuvenog restorana do 1984. godine, kada Kinugawa restoran otvoren, obeležavajući prekretnicu u istoriji pariske japanske kuhinje…
Uspeh je bio trenutan pod vođstvom gospodina Kinugawe, a restoran je ubrzo rangiran među najboljim japanskih restorana u francuskom glavnom gradu, pa čak i Evropi. Parižani su dolazili tu da uživaju u tradicionalnoj kuhinji i poslasticama Kjotoa, koje je tada pravio Jean Paul Hévin, sada poznati majstor chocolatier...
Kinugawa je postao obavezno mesto posete za prestižnu klijentelu i ličnosti iz sveta mode, filma i politike, i tako je ostalo sve do smrti gospodina Kinugawe 2005., što je označilo kraj jedne ere.
Ostatak priče je priča o prijateljstvu. Romain Costa je predsednik Black Code grupe, koji vodi objekte koji se fokusiraju na gastronomsku baštinu Japana, sa restoranima, kao što je Orient Extrême Montaigne. Pariski arhitekti Patrick Gilles i Dorothee Boissier su predstavnici stila koji im je doneo svetsku slavu, sa Buddakan u Njujorku, unutrašnjom arhitekturom Hakkasan restorana širom sveta, Mini Palais i La Villa u Parizu, a uskoro, Bakara hotel u Njujorku 2014., Mandarin Oriental u Marakešu krajem 2013. i još mnogo toga ...
Gilles & Boissier uradili su dizajn enterijera i dekor. Oni su radili sa timom francuskih zanatlija i umetnika, još jednom pokazujući koliko cene umeće, tradiciju i kvalitet.
Koje je bolje mesto od Pariza da se oživi ovaj projekat? Grad dizajna i centar za inovacije u svetu mode, hrane i stvaranja...
Vremenom, ideja je našla svoj fokus: da se pronađe suština, najsuptilnije tačke kulture Carstva izlazećeg sunca, sa dodatkom savremenih detalja.
Nakon prelaska praga dvostrukih ulaznih vrata, posetilac otkriva prostor koji su arhitekte obnovili. Otvor probija dva sprata i stvara trenutan raskid sa spoljnim svetom. 6-metara visoki zidovi su od belog maltera. Hodnik dalje vodi ka crnom granitnom baru i ogledalima od ćilibara, nasuprot kojih je duga klupa u koži boje bronze i stolovima postavljenim uz nju. Ovde, počast je odata tradiciji koktela, od klasike do posebnih kreacija, korišćenjem prednosti koje nude pažljivo odabrana jela na meniju.
Zatim, naizgled se prelazi na japanske ulice, evocirajući Tokio i Kjotou. Ova dva grada su inspirisali i ostavili traga na Gilles i Boissier, a ovde su njihovi kontrasti spojeni lepo zajedno. Kjoto je elegantan, meditativan i sentimentalan, a Tokio je muževan, hrabar i drzak.
Prolaskom uz stepenice, iznenada se otkriva život i kretanje celog prostora preko pogleda kroz drvene mrežaste panele. Videti i biti viđen. Drveni paneli pokrivaju otvore i prozore, deluju kao paravan koji stvara igru senke i transparentnosti, koja je sastavni deo japanskog pozorišta.
Na spratu je "L'Atelier", intimna prostorija gde se može gledati hipnotička lepota majstora, koji priprema suši na drugoj strani pulta.
Meniji kreirani po mašti gostiju, sa sezonskim namirnicama, su dostupni na zahtev. Njihova stručnost i jedinstvena veština, u kombinaciji sa željom za stalnim inovacijama i ponovnim otkrivanjem tradicije, čine ovaj neobični prostor gastronomskim plastenikom.
IZVOR: Mini Studio
