Astrofizičar Lorens Kraus se jednom našalio, da slanje sonde na Mars podjednako košta kao i snimanje filma o tome.
Dok je nezadovoljstvo po pitanju destinacija javne i privatne potrošnje razumljivo, naučna istraživanja smemira su još skuplja. Predstavljamo vam 15, do sada najskupljih ulaganja po pitanju svemirskih misija i programa.
15. Novi Horizonti - $650 miliona
Projekat pokrenut u januaru 2006. godine, poslao je u svemir letelicu "Novi Horizonti", koja se trenutno približava patuljastoj planeti Plutonu. Očekuje se da će na svoju prvobitnu destinaciju stići u julu ove godine. Ovo je jedan od najznačajnijih događaja u oblasti astronomije za 2015-u. Odatle će svoj put nastaviti ka Kojperovom pojasu i misterioznim, krajnjim granicama našeg solarnog sistema. Potom će nastaviti da prati Vojadžer 1 i Vojadžer 2 sonde, kroz međuzvezdani prostor.
14. MAVEN - $671 milion
Jedna od nekoliko svemirskih letelica koje nadgledaju planetu Mars, MAVEN (Mars Atmosphere and Volatile EvolutioN Mission), nalazi se u njegovoj orbiti od 2014. godine. Putovanje do "Crvene planete" obuhvatilo je period od 10 meseci i pređenih 442 miliona milja. MAVEN je dizajniran radi atmosferskih istraživanja, što i jeste jedan od razloga zašto nije privukao više pažnje javnosti.
13. Svemirska opservatorija Gaja - $1 milijarda
Iako nije tako spektakularna kao sonde koje posećuju druge svetove, cilj svemirske opservatorije Gaja je od veoma velike važnosti. Dizajnirana je za astrometriju i pripada Evropskoj svemirskoj agenciji. Misija je započeta decembra 2013-e, a zamisao je da traje 5 godina. Za to vreme bi se prikupili najdetaljniji opisi Mlečnog puta ikada zabeleženi. Očekuje se da će Gaja detektovati hiljade ekstrasolarnih planeta nalik Jupiteru, oko 500 000 novih kvazara i desetina hiljada novih asteroida i kometa u Sunčevom sistemu.
12. Rozeta i File - $1.1 milijarda
Rozeta je jedna od najspektakularnijih misija u poslednjih nekoliko godina. Avgusta 2014-e, postala je prva sonda koja je orbitirala oko komete. Tri meseca kasnije postignut je još veći uspeh. Tada je mali robot-sonda po imenu File, spušten na kometu. Iako sletanje nije prošlo baš glatko i File je izgubio napajanje posle nekoliko dana, astronomi se ipak nadaju da će tokom ovog leta nastaviti tamo gde su stali.
11. Juno - $1.1 milijarda
Juno je poslednja letelica poslata od strane NASA-e, ka najvećoj planeti u našem Sunčevom sistemu, Jupiteru. Misija je pokrenuta u avgustu 2011-e, a predviđeno vreme do finalne destinacije je jul 2016. godine. Letelica će koristiti solarne panele i nosiće teret devet instrumenata kojima će se prikupljati važni podaci. NASA je u letelicu ubacila i tri LEGO figurice. Galileo Galileja, rimskog boga Jupitera i njegovu ženu, Juno.
10. Svemirska opservatorija Heršel - $1.4 milijarde
Heršel je najveći infracrveni teleskop ikada lansiran. Ime je dobio po čuvenom astronomu, ser Vilhelmu Heršelu, koji otkrio infracrveni spektrum, kao i planetu Uran. Opsvervatorija je imala najveće ogledalo ikada poslato u svemir, koje je iznosilo 11.5 metara u prečniku. Veoma niske temperature su bile potrebne za detektovanje infracrvenih zraka. Krajem aprila 2013. godine, misija je uspešno okončana.
9. Galileo - $1.6 milijardi
Nazvan po slavnom italijanskom naučniku, Galileo je počeo svoje putovanje ka Jupiteru, još 1989. godine. Decembra 1995. godine, postao je prva letelica koja je orbitirala oko Jupitera, proučavajući njegovu atmosferu, kao i prirodne satelite.
8. Alfa magnetni spektrometar - $2 milijarde
Alfa magnetni spektrometar (AMS-02) je veoma napredni deo opreme, poslat u orbitu na brodu Međunarodne svemirske stanice. Ovaj sofisticirani uređaj, kreiran da detektuje čak i antimateriju, u potrazi je za informacijama koje mogu otkriti misteriju tajne materije.
7. Svemirski teleskop Habl - $2.5 milijarde
Ime je dobio po Edvinu Hablu, jednom od najvećih astronoma 20. veka. Odmah nakon lansiranja u orbitu, Hablov teleskop nije imao baš sjajan nastup. Greške koje su se pojavile uticale su na kvalitet izrada fotografija koje su bile od ključnog značaja za misiju. NASA je tu grešku ispravila i sada Hablov teleskop funkcioniše bez greške. Unazad dve decenije, slike dobijene ovim teleskopom su među najlepšim scenama univerzuma, ikada snimljenim.
6. Kjuriositi - $2.5 milijardi
Iako nije prva sonda koja je poslata na Mars, Kjuriositi je svakako najnaprednija od svih. Dizajniran da studira klimu i geologiju planete, glavno pitanje na koje nam treba dati odgovor je: Da li je Mars pogodan za život? Ako ne, da li je to možda bio u prošlosti? Do sada je odgovor na prvo pitanje negativan, dok oko drugog postoje mnoge nejasnoće. Kako bilo, ono što znamo je da postoji robotička sonda, rover, koji na drugoj planeti istražuje pejzaže i prikuplja informacije i da je njegova cena tričavih 2.5 milijardi dolara.
5. Kasini-Hajgens - $3.26 milijardi
Misiju Kasini-Hajgens pokrenula je NASA, 1997. godine i njen zadatak je proučavanje planete Saturn, kao i njenih prirodnih satelita. Kasini je ušao u Saturnovu orbitu nakon 7 godina putovanja. 2004. godine sonda Hajgens se odvojila od glavne letelice i sletela na Titana, jednog od Saturnovih meseca. To je bilo prvo sletanje nekog objekta izvan Marsa.
4. Svemirska stanica Mir - $4.2 milijarde
Dostojan prethodnik Međunarodne svemirske stanice, Mir je bio jedan od najvećih dostignuća sovjetskog svemirskog programa. Pokrenuta 1986. godine, to je bila prva modularna stanica, koja je držala rekorde kao najveći veštački objekat u svemiru, kao i rekord po najdužem kontinuiranom ljudskom prisustvu. Stanica je postojala do 2001. godine, kada je namerno deorbitirana iznad južnog Pacifika.
3. Svemirski program Apolo - $110 milijardi
Jula 1969. godine, astronauti Apola 11, Nil Armstrong i Baz Oldrin, postali su prvi ljudi koji su kročili na Mesec. Svakako je u pitanju jedno od najvećih dostignuća u istoriji. Misija Apolo je dovela 24 osobe na Mesec (12 na njegovu površinu) i do današnjeg dana ostaje najambicioznija ekspedicija ikada.
2. Međunarodna svemirska stanica - $150 milijardi
Međunarodna svemirska stanica nije samo veliki podvig inženjerstva, već i pokazatelj onoga što ljudi različitih nacija mogu da urade zajedno. Stanica nudi jedinstvene uslove za izvođenje raznih naučnih eksperimenata. Veća od fudbalskog terena, MSS je najveći veštački objekat u svemiru. Ako se za to steknu uslovi, može se videti čak i golim okom.
1. Spejs-šatl program - $209 milijardi
Razvijen tokom 70-ih, spejs-šatl je bio prvi svemirski brod dizajniran za ponovnu upotrebu. Sastoji se od spoljašnjeg tenka, dva eksterna bustera i legendarnog orbiter izgleda. Jedna je od najprepoznatljivijih mašina ikada napravljenih.Tokom više dekada rada ovog programa, sagrađeno je pet orbitera. Atlantis, Endeavor, Discovery, Challenger, i Columbia.
M.G.
