Ruska superjahta od 600 miliona dolara postaje sve veći teret za Italiju: Poreske obveznike bi uskoro moglo da sačeka još 12 miliona dolara troškova

Dok italijanski poreski obveznici već više od četiri godine izdvajaju desetine miliona evra za održavanje jedne od najimpresivnijih superjahti na svetu, čini se da račun tek počinje da raste.

Čuvena Sailing Yacht A, futuristička jedrilica vredna oko 600 miliona dolara, mogla bi početkom 2027. godine da zahteva još jedan izuzetno skup zahvat – obaveznu tehničku inspekciju i opsežne radove koji bi mogli da koštaju i do 12 miliona dolara.

Superjahta duga impresivnih 143 metra, u vlasništvu ruskog milijardera Andreja Meljničenka, zaplenjena je u Italiji u martu 2022. godine nakon uvođenja sankcija ruskim oligarsima. Od tada miruje u luci Trst, ali čak i kada ne plovi, ovakav brod predstavlja ogroman finansijski teret.

Prema pisanju italijanskog lista Il Piccolo, do januara 2027. godine jahta mora da prođe redovni postupak obnove klasifikacionog sertifikata, bez kojeg više ne bi mogla da zadrži status potpuno tehnički ispravnog plovila. Sam postupak izdavanja sertifikata predstavlja tek manji deo troškova – pravi izazov predstavljaju svi radovi koji su neophodni kako bi brod zadovoljio stroge međunarodne standarde.

Sertifikat nije problem – problem je sve što mu prethodi

Kod ovakvih plovila klasifikacioni pregled daleko je više od rutinske administrativne procedure. Stručnjaci detaljno proveravaju stanje trupa, podvodnog dela broda, rezervoara, propelera, osovina, sistema upravljanja, električnih instalacija, generatora, protivpožarne zaštite, navigacione opreme, sigurnosnih sistema i spasilačke opreme.

Kod Sailing Yacht A situacija je dodatno komplikovana jer nije reč o klasičnoj superjahti. Dizajnirao ju je čuveni Filip Stark, a njena konstrukcija uključuje tri gigantska jarbola od ugljeničnih vlakana, potpuno automatizovan jedriličarski sistem i dizel-električni pogon. Upravo zbog te jedinstvene kombinacije tehnologija svaki pregled zahteva angažovanje visoko specijalizovanih stručnjaka.

Brod je više od četiri godine praktično van upotrebe, što dodatno povećava rizik da će tokom pregleda biti otkriveni problemi koji zahtevaju skupe popravke.

Milioni samo da bi ostala u istom stanju

Iako bi sama klasifikaciona procedura mogla da košta između 100.000 i 750.000 evra, najveći izdaci nastaju ukoliko se utvrdi da je potrebno obnoviti ili zameniti pojedine sisteme.

Stručne procene govore da bi osnovni radovi mogli da dostignu vrednost između 2 i 5 miliona evra, dok bi ozbiljniji zahvati – uključujući suvi dok, obnovu zaštitnih premaza, intervencije na pogonskom sistemu ili složenim jedriličarskim mehanizmima – lako mogli da povećaju račun na 5 do 10 miliona evra, odnosno približno 12 miliona američkih dolara.

Zbog toga se već govori o mogućem nadmetanju brodogradilišta u Trstu i Đenovi za posao vredan više miliona evra, koji bi, barem u početku, finansirala italijanska država.

Održavanje koje Italiju košta oko 30.000 dolara dnevno

Troškovi ne prestaju ni kada brod miruje. Naprotiv, ovako sofisticovana superjahta zahteva stalno napajanje električnom energijom, prisustvo posade, zaštitu od korozije, održavanje motora i elektronskih sistema, redovne bezbednosne provere, obnavljanje sertifikata i neprekidan tehnički nadzor.

Prema podacima italijanskih medija, održavanje Sailing Yacht A košta oko 24.600 evra dnevno, odnosno približno 30.000 dolara. Na godišnjem nivou to predstavlja oko 9 miliona evra, dok su ukupni izdaci države od zaplene jahte premašili 40 miliona evra, a pojedine procene govore da su već dostigli i oko 47 miliona dolara.

Andrej Meljničenko i dalje vodi pravnu bitku

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da se ruski milijarder Andrej Meljničenko i dalje pravnim putem bori za povraćaj svoje imovine.

Ukoliko bi sud na kraju odlučio u njegovu korist, postoji mogućnost da bi ponovo dobio jednu od najpoznatijih superjahti na svetu, dok bi italijanski poreski obveznici ostali bez nadoknade desetina miliona evra uloženih u njeno očuvanje tokom godina provedenih pod državnim nadzorom.

Zbog toga predstojeća klasifikaciona obnova predstavlja mnogo više od obične tehničke formalnosti. Ona simbolizuje apsurdnu situaciju u kojoj država godinama finansira održavanje luksuznog plovila jednog milijardera, a sada bi mogla da izdvoji još milione kako bi dokazala da je ono i dalje potpuno sposobno za plovidbu.