Na Christie’s aukciji u Njujorku odigrala se prava mala istorijska drama tržišta umetnosti i u centru svega našla se skulptura “Danaide” Konstantina Brankušija, koja je oborila sopstvene granice i završila kao jedno od najskupljih modernističkih dela ikada prodatih.
Cena? Impresivnih 93 miliona dolara, a sa svim naknadama cifra skače na vrtoglavih 107,6 miliona. Dovoljno da se i najhladniji kolekcionari na trenutak zamisle.
Ova bronzana skulptura nekada je bila deo čuvene kolekcije medijskog mogula S. I. Njuhausa, jednog od najuticajnijih i najprestižnijih kolekcionara 20. veka. Već sama ta činjenica daje delu dodatnu “aura +10” vrednost u svetu umetnosti gde poreklo često znači skoro koliko i sam potpis umetnika.
Naziv “Danaide” vuče korene iz grčke mitologije i priče o Danaidama - pedeset ćerki kralja Danaosa, koje su u jednoj od najmračnijih mitoloških epizoda osuđene na večni, besmisleni zadatak u Hadu. Umetnički sloj ovde dobija dubinu, jer Brankuši često bira upravo takve arhetipske, skoro filozofske teme.
Skulptura nastaje oko 1913. godine, inspirisana mladom mađarskom umetnicom Margit Pogani, čije je lice Brankuši transformisao u niz minimalističkih, gotovo apstraktnih formi. Umesto realističnih detalja, on ide u suprotnom pravcu - čisti oblici, redukcija, tišina forme. Njegova čuvena ideja “jednostavnost kao razrešena kompleksnost” ovde se bukvalno vidi u bronzi.
Delo nosi i trag vremena: potpis, pečat livnice, bronza obogaćena zlatnim listićima i tamnom patinom daju gotovo ritualni, skulpturalni “luxury artifact” karakter. Malo, ali monumentalno u značenju.
A onda, dodatni pop-kulturni momenat. U galeriji Christie’s nedavno je snimljen i viralni kadar sa Nikol Kidman, koja prolazi pored skulpture u atmosferi koja više liči na filmsku scenu nego na aukcijsku kuću. Muzika, svetla, umetnost i glamur - sve deluje kao pažljivo režiran trenutak između stvarnosti i estetike.
Na kraju, “Danaide” nije samo skulptura koja je oborila rekord. To je trenutak u kojem se mit, istorija i ultra-luksuzni svet umetničkog tržišta sudaraju i pretvaraju u cenu koja više zvuči kao simbol nego broj.
