San Francisko dobija luksuzni spa centar za pse

San Francisko nas na prvu pomisao asocira na Golden Gejt most, žičare i druge poznate znamenitosti...

Ipak, kad se te prve vizije slegnu, iza njih ostaje reputacija ovog grada koji važi za najbolje okruženje za tehnološke start up kompanije. To je naravno privuklo sasvim novu vrstu od skoro bogatih ljudi tokom proteklih nekoliko godina. Iako znamo da bogati mogu biti ekscentrični, bilo da su se obogatili juče ili to bogatstvo prenose sa generacije na generaciju, stanovnici ovog grada nemaju baš pozitivne reakcije na njihovo hvaljenje bogatstvom i svim stvarima koje uz njega idu. Jedna od tih stvari je Doggy Style, novi dnevni centar za pse, koji će biti otvoren sledećeg meseca. Ovo nije prva ustanova ove vrste, ali je definitivno jedna koja je izazvala najviše omraženih komentara.

Pitate se zašto ih mrze, kada je u pitanju ustanova koja će brinuti o čovekovom najboljem prijatelju onda kada je on na primer na poslu? Pa, ovaj centar naplaćuje 1.500 dolara za mesečnu članarinu, nakon 7.500 dolara naknade za inicijaciju. Smeštena u Noe dolini, ova ustanova nudi vrlo interesantne servise, poput privatnih rođendana, ručno oslikanog zidnog murala, usluge održavanja psa i konsijerža koji će psa pokupiti iz vašeg doma i u isti ga vratiti. Samo jedan gost je dozvoljen kao pratnja psima, a on može uživati besplatnoj kafi u loži i Wi-Fi internetu. Drugi takvi centri su poznati po brojnim pogodostima, poput fotografija kućnih ljubimaca, „đačkih knjižica“, grupnih šetnji, jezeraca i vodopada iz kojih psi mogu piti svežu vodu.

Ljudi su ogorčeni zbog otvaranja ovog centra, jer smatraju da je on razlog za podsmevanje ovog gradu. Vlasnici, ipak, ne obraćaju pažnju na njih, govoreći da će uvek biti onih koji su nezadovoljni, ali da oni jednostavno obožavaju pse.

Ne postoji pravi razlog da sudimo ljudima zbog njihovog bogatstva i načina na koji ga oni troše. Ipak, s tim na umu, razlika u bogatstvu jeste stvar sa kojom ljudi uglavnom imaju problem, sa punim pravom. Platforme društvenih medija ne moraju nam konstantno pred oči stavljati slike dece koja žive u teškom siromaštvu, kako bismo razumeli probleme sa kojima se naš svet i dan danas suočava. Svi mi znamo te informacije, govorimo o njima, ali ipak, taj problem se nikako ne rešava kao i brojni drugi slični njemu.

Sledećeg puta kada vam neko kaže da imate pseći život, to možda radije može biti dostignuti cilj, nego sažaljenje na stanje u kom se trenutno nalazite. Na kraju, moramo se zapitati – da li biste radije odveli svog psa na pedikir, ili biste obezbedili sigurni dom i hranu za barem pet pasa sa tim novcem?