Da li novac donosi sreću - sa godišnjim prihodom od 500.000 evra zauvek ćete se smejati

Nova studija koja preispituje odnos između prihoda i zadovoljstva otkriva da novac na kraju  ipak donosi sreću. Ona čak tvrdi da konačna sreća dolazi kada godišnji prihod dostigne 500.000 evra.

Uprkos uobičajenom verovanju da bogatstvo ne obezbeđuje sreću, nova studija dokazuje da, na kraju krajeva, što više novca čovek zaradi, to može biti srećniji. Prema zaključcima prethodnog izveštaja, sreća je pokazala prve znake kada je godišnji prihod premašio iznos od oko 71.000 evra. Međutim, prema izveštaju Bloomberga, nova studija otkriva da bi ova granica zapravo mogla biti bliža cifri od oko 500.000 evra.

U studiji objavljenoj 1. marta u Proceedings of the National Academy of Sciences, tim istraživača tvrdi da sreća stalno raste sa prihodom i čak se dodatno ubrzava kada plata prelazi 100.000 evra godišnje.

Da bi došli do gornjeg zaključka, autori studije su radili sa 33.391 osobom koja živi u Sjedinjenim Državama, sa platama do 500.000 evra (nije bilo definitivnih podataka iznad ovog iznosa). Detalji studije otkrivaju neke zanimljive činjenice. Na primer, najsrećnijih 30% populacije vidi da se njihova sreća ubrzava kada počnu da zarađuju više od 100.000 evra godišnje. Ovaj nalaz potvrđuje i suprotan kraj spektra: najnesrećnijih 20% ljudi počinje da se oseća srećno kada njihov prihod dostigne približno istu granicu od 100.000 evra, pri čemu se njihovo zadovoljstvo povećava kako im se zarada povećava.

„Za veoma siromašne ljude novac očigledno mnogo pomaže“, rekao je Metju Kilingsvort, jedan od istraživača. „Međutim, ako je neko sa pristojnim primanjima i dalje nesrećan, izvor njegove nesreće verovatno nije nešto što novac može da popravi.“

Iako je, međutim, centralna ideja novih otkrića da na sreću utiču prihodi, istraživači takođe primećuju da doprinos novca povećanju sreće ne nadmašuje zadovoljstvo koje ljudi mogu dobiti od drugih beneficija, kao što su slobodni dani. „Otprilike četvorostruko povećanje prihoda je jednako zadovoljstvu koje donosi slobodan vikend“, kaže se u istraživanju.

U svetlu ovoga, možda bi na to trebalo da gledamo optimistično. Pošto većina nas još nije dostigla granicu od 500.000 evra, imamo čemu da se radujemo. Oni, pak, koji su to prevazišli, a da se nisu osećali srećnim, svoju sreću bi verovatno trebalo da potraže negde drugde.