Bugatti EB110 GT: Od garaže emira Kuvajta do spektakularne „bare carbon“ restauracije

Kada je Romano Artioli 15. septembra 1991. godine, na 110. godišnjicu rođenja Etora Bugatija, predstavio model EB110 u Parizu, automobilski svet je doslovno zanemeo…

U pitanju nije bio samo novi superautomobil – već tehnološka revolucija. Proizveden u potpuno novoj fabrici u Kampogalijanu, u Italiji, EB110 GT je stigao sa 3,5-litarskim V12 motorom sa četiri turbo punjača, 560 konjskih snaga, karbon monokok šasijom, stalnim pogonom na sva četiri točka i manuelnim šestostepenim menjačem.

Cena od oko 350.000 dolara početkom devedesetih godina pozicionirala ga je daleko iznad tadašnjeg Ferrari Testarossa i praktično u zonu finansijske fantazije. Ukupno je proizvedeno svega 139 primeraka pre nego što je kompanija bankrotirala 1995. godine, što svaki preživeli automobil danas čini izuzetnim kolekcionarskim draguljem. Među vlasnicima se našao i sedmostruki svetski šampion Formule 1, Mihael Šumaher, koji je u ranoj fazi karijere ponosno pozirao pored svog primerka.

Primerak o kojem se danas govori – šasija broj 071 – ima gotovo filmsku priču. Prvobitno naručen preko Monte Carlo Royal Motorsa u boji Rosso Scuro sa dvobojnim sivim enterijerom, automobil je promenio prvog vlasnika, a potom je 2005. godine na aukciji kuće Bonhams u Monaku kupljen od strane šeika Nasera Mohameda Al-Ahmeda Al-Sabaha, člana kuvajtske kraljevske porodice.

Nakon toga, EB110 GT je nestao iz javnosti. Čak 17 godina proveo je u klimatizovanoj garaži, netaknut, deo privatne kolekcije emira Kuvajta. Kada je 2023. godine ponovo ugledao svetlost dana sa nešto više od 6.400 kilometara na satu, stanje nije bilo glamurozno. Guma je propala, pogonski sklop bio je u lošem stanju, a površinska korozija zahtevala je hitnu intervenciju.

Luksemburški specijalisti iz kompanije Art and Revs dobili su zadatak koji su mnogi smatrali gotovo nemogućim – potpunu restauraciju jednog od najređih Bugatija devedesetih. Početkom 2024. godine automobil je rastavljen do gole karbon šasije, čime je započet proces koji je zahtevao ekstremnu preciznost i ogromna finansijska sredstva.

Svaka komponenta pojedinačno je pregledana, očišćena i vraćena u fabričko stanje ili zamenjena period-correct delovima nabavljenim iz više zemalja. Karoserija je pažljivo vraćana panel po panel kako bi se postigla savršena geometrija, dok je legendarni V12 motor ponovo podešen prema originalnim fabričkim specifikacijama. Rezultat je spektakularna „bare carbon“ završna obrada koja naglašava tehničku brutalnost i inženjersku čistotu ovog modela.

Sredinom 2024. godine šasija 071 debitovala je pred publikom na prestižnom događaju The Quail, A Motorsports Gathering tokom Monterey Car Week-a, gde je izazvala ogromnu pažnju kolekcionara i poznavalaca. Nakon toga, pojavila se i na sajmu Rétromobile u Parizu 2025. godine, potvrđujući svoj status jedne od najintrigantnijih restauracija poslednjih godina.

Cena je dostupna na upit – što u svetu hiperautomobila obično znači da je trošak restauracije bio jednako impresivan kao i sama mašina.

Dva teška udesa u Šangaju za isti LaFerrari mogu biti nesrećna sudbina, ali priča o ovom Bugatiju je drugačija. On nije stradao – već je gotovo nestao. I upravo to višedecenijsko ćutanje, praćeno perfekcionističkom obnovom, danas ga čini još vrednijim. EB110 GT šasija 071 nije samo superautomobil iz zlatne ere devedesetih. On je pokretni relikt jednog vremena kada su inženjeri sanjali bez ograničenja, a luksuz bio sinonim za čistu mehaničku hrabrost.