Ko je bio Mansa Musa, najbogatiji čovek svih vremena?

Kada pomislimo na najbogatije ljude na svetu, imena poput Elona Maska, Džefa Bezosa i Bila Gejtsa su prva koja nam padaju na pamet.

Ako bolje razmislimo, setićemo se i američkog poslovnog magnata Džona Rokfelera, Kornelijusa Vanderbila, Henrija Forda i ruske carske porodice Romanov... Ali šta ako bismo se zaista vratili u prošlost i rekli vam da je najbogatija osoba svih vremena (uz uračunavanje inflacije) pobedila ne samo današnje tehnološke milijardere, već i najveće svetske vladare? Najbogatija osoba koja je ikada hodala zemljom bio je čovek po imenu Mansa Musa, zapadnoafrički vladar iz 14. veka, čije je bogatstvo bilo jednostavno „neopisivo“ i „neshvatljivo“.

Pa ko je on tačno bio i zašto možda niste čuli za njega?

Mansa Musa je bio sultan imperije Mali

„Mansa“ znači sultan ili car. Zabeleženo je da je Musa Keita rođen oko 1280. godine nove ere za vreme dinastije Keita. Rođen je u porodici vladara i došao je na vlast 1312. godine kada je njegov brat Mansa Abu-Bakr abdicirao sa prestola da bi otišao u ekstravagantnu ekspediciju na more. Prema istoričaru Šibabu al-Umariju, Abu-Bakr je oduvek bio fasciniran Atlantskim okeanom i navodno je otišao sa flotom od oko 2.000 brodova sa hiljadama muškaraca, žena i robova - ali se nikada nije vratio.

Mansa Musa je postao deveti sultan zapadnoafričkog kraljevstva, koje se već smatralo veoma bogatim u vreme njegovog uspona. Mansa Musa je nasledio kraljevstvo koje je njegov brat ostavio.

Njegovo kraljevstvo je bilo bogato solju, zlatom i zemljom

Istoričari procenjuju da je Mali carstvo u tom trenutku bilo najveći proizvođač zlata na svetu, posedujući više od polovine ukupne svetske ponude, prema Britanskom muzeju.

Sa Musom na prestolu, kraljevstvo je samo nastavilo da se širi, zahvaljujući njegovom radu na širenju trgovine u regionu. Njegovo bogatstvo nastavilo je da naglo raste od iskopavanja značajnih nalazišta soli i zlata.

Međutim, nisu samo so i zlato doprineli Musinom bogatstvu. Pod njegovom vladavinom, kraljevstvo je doživelo procvat svoje teritorije, protežući se na 3.000 km od Atlantskog okeana do današnjeg Nigera, anektirajući preko 24 grada, uključujući Timbuktu. Rečeno je da nikada nije izgubio bitku i da su se u mnogim slučajevima teritorije voljno pridružile Malijskom carstvu zbog boljeg kvaliteta života.

Napravio je najekstravagantnije hodočašće svih vremena

Kao pobožni musliman, Musa je započeo svoje putovanje u Meku od 1324. do 1325. godine, koje se sada naziva „najekstravagantnijim hodočašćem u ljudskoj istoriji“. Musa je imao viziju da svoje ime pronese u svet, a ovo pustinjsko hodočašće od 6.500 km bila je savršena prilika za to. Sa sobom je poveo kompletnu kraljevsku svitu i zvaničnike, vojnike, zabavljače, trgovce, 12.000 robova, kamile, kao i mnogobrojne koze i ovce. Bio je to grad koji se kretao kroz pustinju. Prijavljeno je da je većina ovih putnika bila obučena u zlatni brokat i najfiniju persijsku svilu, uključujući i robove. Kamile – njih oko 100 – u međuvremenu su nosile vreće čistog zlata.

Zlatni krah Kaira

Putovanje je vodilo Musu i njegove pratioce kroz pustinju Saharu i Egipat, do Kaira, gde bi car velikodušno davao svoj novac - ili zlato, u ovom slučaju - u prestonici. Potrošio je toliko zlata da je destabilizovao lokalnu ekonomiju i izazvao masovnu inflaciju 10 godina nakon njegovog odlaska.

Nasleđe Manse Muse…

Po povratku, Musa je sebi zadao misiju da oživi gradove u svom kraljevstvu. Zahvaljujući njegovom arhitektonskom razvoju u regionu, njegova reputacija je nastavila da cveta. Radio je sa islamskim učenjacima, uključujući direktne potomke proroka Muhameda i andaluzijskog pesnika i arhitektu po imenu Abu Es Hak es Saheli, i platio im je do 200 kg zlata za njihove napore.

Takođe je izgradio škole, biblioteke i džamije i pomogao Timbuktuu da postane epicentar kulture i obrazovanja. Musa je umro 1337. u 57. godini i nasledili su ga njegovi sinovi, ali se na kraju carstvo raspalo.

Ipak, Mansa Musa će biti upamćen ne samo po svojim planinama zlata, već i po svojoj velikodušnosti i posvećenosti islamskoj veri, promociji obrazovanja, finansiranju i najvećem kulturnom razvoju.