I zašto ogromne sume novca idu na morske plodove...
Često govorimo o američkim milijarderima koji vole da troše novac na neobične stvari - bilo da su to bunkeri spremni za apokalipsu, masivne superjahte ili zapanjujuće vile. Međutim, čini se da njihove istočne kolege pobeđuju u bitki velikih rashoda...
U luksuznom gostoprimstvu, razumevanje hirova ultra-bogatih je umetnička forma koja odlučuje da li će vaš posao uspeti ili propasti. Batleri u vrhunskim odmaralištima kao što je Raffles Singapur su obučeni da posmatraju i predvide potrebe svojih gostiju, često pre nego što sami gosti imaju priliku da shvate šta žele…
Pre nego što gosti uopšte kroče u zgradu, osoblje sprovodi opsežna istraživanja kako bi mogli da prilagode svoju ponudu željama bogatih klijenata. Bilo da ovo znači nabavku knjige o autohtonim biljkama za entuzijaste baštovanstva ili postavljanje banane i soka od pomorandže za ljubitelje zdravog života, svaki detalj, bez obzira koliko mali, važan je da bi se njihov boravak učinio što personalizovanijim.
Ono što nam je, međutim, zapalo za oko je činjenica da samoproglašeni „ludo bogati“ Azijci ovo podižu na potpuno novi nivo, često nadmašujući svoje američke kolege.
Nije iznenađujuće da dame bogatih Azijaca posećuju tržne centre i troše preko 300.000 dolara u jednom danu u kupovini. Pa ipak, ekstravagancija se ne zaustavlja na kupovini. Dodatni statusni simboli za kojima posežu ultrabogati u Singapuru kreću se od skupih automobila do egzotičnih morskih plodova. Toyota Camri hibrid košta oko 193.870 dolara u malom gradu-državi, zbog velikih poreza i potvrda o pravima. Međutim, ovo očigledno malo znači posetiocima koji kupuju automobile nekoliko trenutaka pre nego što se odvezu do vrhunskih restorana sa morskim plodovima gde mogu lako da potroše desetine hiljada na jela poput supe od peraja ajkule ili retkih jestivih ptičjih gnezda.
VVIP gosti (nije greška u kucanju, oni su „very very important“) često imaju dodeljene lične batlere, odgovorne za sve, od praćenja gore pomenutih kupovina do postavljanja privatnih bioskopa u njihovim prostranim apartmanima. Zahtevi mogu biti veoma specifični kao i potreba za određenim brendom Coca-Cole flaširane u Indoneziji ili jarko crvenim PiqaBoo kruškama sa Novog Zelanda.
Biće vam drago da čujete da čak i ova naizgled neograničena potrošnja ima granice. Batleri u Rafflesu podvlače crtu na nezakonite zahteve ili bilo šta što je protivno opsežnoj politici hotela. Međutim, oni ponekad ispunjavaju nezamislive ali zakonske izvodljive želje, kako je rekao jedan batler.
Čini se da je, kao i u mnogim industrijama, personalizacija zaista glavna reč. Bez obzira da li smatrate da vam je ovakva potrošnja inspirativna ili preterana, ne može se poreći da američka elita može nešto da nauči.
