Arhitekta Klaudija Kampeo kroz projekat The Lilac House u Montrealu transformisala je stari duplex iz 1924. godine u sofisticirani porodični dom koji spaja održivu arhitekturu, savremeni minimalizam i toplinu prirodnih materijala. Projekat predstavlja prvi rad njenog studija assemblage studio i istovremeno manifest nove generacije promišljenih rezidencijalnih renovacija.
Smeštena u naselju Vileraj, kuća je nastala iz želje da se postojeći prostor prilagodi savremenom porodičnom životu bez rušenja i nove gradnje. Umesto radikalne transformacije, projekat se zasniva na pažljivo osmišljenim intervencijama koje poštuju originalnu arhitekturu objekta i njegove prostorne karakteristike.
Pre renovacije, arhitektica i njena porodica živeli su u kući gotovo tri godine kako bi u potpunosti razumeli potencijal prostora i način na koji će se njihove potrebe menjati kroz vreme. Upravo zbog toga enterijer nije dizajniran samo za sadašnji trenutak, već kao fleksibilan dom koji može da evoluira zajedno sa porodicom.
Kuća širine svega nešto više od šest metara predstavljala je veliki arhitektonski izazov. Rešenje je pronađeno kroz pažljivo organizovan raspored prostora i maksimalno korišćenje prirodnog svetla. Prizemlje je podeljeno u tri funkcionalne zone — ulazni deo sa kancelarijom i kupatilom, centralnu minimalističku kuhinju i dnevni boravak koji se potpuno otvara ka dvorištu.
Upravo kuhinja predstavlja vizuelno srce enterijera. Minimalistički beli elementi funkcionišu kao neutralna pozadina za veliko ostrvo i skulpturalno stepenište od belog hrasta, dok otvoreni cedar plafoni dodatno unose toplinu i prirodnu teksturu u prostor.
Poseban akcenat stavljen je na odnos enterijera i eksterijera. Velika zastakljena površina povezuje dnevni boravak sa dvorištem u kojem dominira staro drvo jorgovana po kojem projekat nosi ime. Pergola inspirisana tradicionalnim portugalskim vrtovima filtrira letnje sunce i omogućava prirodno hlađenje prostora.
Centralno stepenište funkcioniše kao arhitektonska skulptura i glavni izvor svetlosti unutar kuće. Krovni prozor i zakrivljene forme omogućavaju da dnevna svetlost dopre čak i do podruma, dok ista geometrija oblikuje i kupatilo na spratu, stvarajući osećaj mekoće i smirenosti.
Održivost igra ključnu ulogu u čitavom projektu. Originalna cigla sa zadnje fasade pažljivo je demontirana i ponovo ugrađena, postojeće drvene grede pretvorene su u police, dok je originalna unutrašnja vrata iz stare duplex kuće sačuvana i integrisana u novi enterijer. Većina novih elemenata izrađena je od lokalnih materijala i kroz saradnju sa regionalnim zanatlijama.
The Lilac House tako pokazuje da luksuz danas ne mora da znači grandioznost i višak prostora, već inteligentno osmišljenu arhitekturu koja poštuje postojeći objekat, prirodu i svakodnevni život ljudi koji u njemu žive.
