U samom srcu italijanske Pjačence, jedna palata iz 19. veka dobila je potpuno novo poglavlje.
Na reprezentativnom spratu istorijske zgrade, arhitektonski studio La Casa di Babette, koji su osnovali arhitekte Čincija Ruso i Fabio Inzani, transformisao je stan od čak 300 kvadratnih metara u savremen dom za mladu porodicu sa troje dece i živahnim labradorom.
Zadatak je bio mnogo zahtevniji od klasičnog preuređenja enterijera. Vlasnici su želeli prostran, nenametljiv i funkcionalan dom bez suvišnog nameštaja, ali i prostor u kojem deca mogu slobodno da odrastaju. Zato je ideja „child-friendly“ doma postala jedan od glavnih principa projekta – od rasporeda i izbora nameštaja do otpornih materijala i detalja koji omogućavaju slobodu, ali istovremeno pružaju sigurnost.
„Klijent nam je ukazao potpuno poverenje, što je idealna situacija za ovakav projekat. Ali imali smo i ozbiljno ograničenje: klasično organizovanu kuću trebalo je osmisliti u rekordnom roku od samo osam nedelja“, objašnjava Čincija Ruso.
Istorija nije promenjena – već pažljivo naglašena
Zbog kratkog roka, arhitekte nisu menjale postojeću prostornu organizaciju. Umesto velikih građevinskih intervencija, fokus je bio na tome da se karakter enterijera promeni kroz nameštaj, boje, materijale i pažljivo odabrane detalje. Najvažniji elementi koji su zadržani bili su venecijanski teraco podovi i raskošni plafon dnevne sobe, ukrašen sa dva monumentalna portala iz 17. veka, spašena iz jedne stare crkve.
Upravo su ti istorijski elementi postali polazna tačka za čitav projekat. Umesto da se takmiče sa savremenim komadima, oni su dobili novu ulogu – postali su vizuelna osovina prostora oko koje je izgrađena savremena priča. Rezultat je enterijer u kojem se staro i novo ne sudaraju, već deluju kao da su oduvek pripadali istom domu.
Boje koje prate karakter svakog člana porodice
Boja je ovde mnogo više od dekorativnog dodatka. Paleta proizlazi iz istorijskih elemenata stana i kreće se kroz zemljane tonove, oker, krem, čokoladno braon i tople crvene nijanse, dok savremeniji akcenti prostoru daju energiju.
U sobi dvojice braće dominira ponoćno plava, razigrana intenzivnim crvenim i sunčano žutim detaljima na tepihu po meri, inspirisanom berberskim motivima. Devojačka soba odlazi u nežniji smer, sa tonovima losos roze i dekorativnim motivima drveća na dva oslikana panela koja uokviruju krevet sa baldahinom. Svaka soba tako ima sopstveni karakter, ali se iste nijanse diskretno ponavljaju kroz ostatak doma i povezuju različite celine u skladnu kompoziciju.
Skulpturalni dnevni boravak bez oštrih ivica
Dnevna soba svoju prirodnu centralnu tačku pronalazi u kaminu, još jednom postojećem elementu koji je dobio savremeniju interpretaciju. Posebno se izdvaja monolitna skulpturalna forma od oniksa, čiji je organski oblik inspirisan tkaninom koju je dizajnirao Piter Marino. Umesto klasičnog, oštrog komada nameštaja, arhitekte su želele objekat koji istovremeno izgleda gotovo kao umetničko delo i odgovara svakodnevnom životu porodice sa malom decom.
Odabran je blok kamena čija je prirodna šara najbolje odgovarala enterijeru, a zatim je iznutra pažljivo izdubljen kako bi se smanjila njegova težina. Rezultat je dramatičan, ali topao – skulptura koja prostoru daje karakter bez osećaja preterane formalnosti.
Velika sofa dodatno naglašava ideju fleksibilnosti. Dizajnirana je kao dvostrana kompozicija koja omogućava različite načine korišćenja prostora i lako prima porodicu i goste. Uz nju se savršeno uklapa konzola od mesinga i gvožđa, takođe dizajnirana po meri studija La Casa di Babette.
Kuhinja kao mali svet za sebe
U kuhinji se toplina patiniranog mesinga susreće sa nepravilnom drvenom oblogom, dok je gotovo svaki element izrađen po meri – od aspiratora do klupe. Cilj je bio da se napravi kompaktan, ali potpuno funkcionalan prostor koji može samostalno da funkcioniše u odnosu na trpezariju.
Proporcije su zato pažljivo podešavane do poslednjeg milimetra. Kuhinja je istovremeno praktična i dekorativna, ali bez pokušaja da bude glavna zvezda enterijera. Materijali ostaju u prvom planu, baš kao i u ostatku stana.
U sobi za odmor istorijski kasetirani plafon dobija novi kontekst kroz sirovije materijale – veliku sofu, teksture prirodnih tkanina i tepih od jute. Zidna umetnička intervencija umetnice Ilari Lapano dodatno povezuje umetnost i arhitekturu, dok se u trpezariji pažnja usmerava na dva stara dekorativna panela koji zatvaraju niše sa ugradnim ormarima.
Čak je i dugačak hodnik dobio potpuno novu lakoću. Uklanjanjem spuštenog plafona otkrivene su konstruktivne zatege, čime je prostor vizuelno dobio više vazduha i visine. Kao završni detalj pojavljuje se elegantan kabinet obložen pergamentom sa skulpturalnim ručkama od mesinga.
Osam nedelja za dom koji izgleda kao da je nastajao godinama
Najveći izazov projekta bio je upravo vreme. Čitav enterijer osmišljen je i realizovan za samo osam nedelja, što je zahtevalo izuzetno brzo donošenje odluka i savršenu koordinaciju arhitekata i klijenta.
Rezultat je dom koji uspeva ono što je možda i najteže postići u istorijskom enterijeru: poštuje prošlost, ali ne živi u njoj. Venecijanski teraco, monumentalni portali, oslikani plafoni i stari paneli ostali su nosioci karaktera, dok savremeni nameštaj, smela paleta i skulpturalni detalji prostoru daju potpuno novu energiju.
To je kuća u kojoj istorija nije muzejski eksponat, već deo svakodnevnog života. Deca mogu da se igraju, pas da slobodno prolazi kroz prostor, porodica da okuplja prijatelje – a sve to unutar enterijera koji je istovremeno opušten, funkcionalan i sofisticiran.
