Kada bi hobiti iznenada postati ljubitelji futurističkog, savremenog dizajna, Hobbiton bi možda izgledao kao vila koju možete videti u našoj galeriji…
Smeštena u Rusiji, ona je nastala kao delo kompanije Niko Architect, a deluje kao da se nalazi u veoma ruralnom delu države, iako okupira relativno ograničenu urbanu parcelu u Čehov distriktu u Moskvi. Napravljena prvenstveno od monolitnog ojačanog betona, vila od trista kvadrata ima interesantni organski dizajn, koji bi se savršeno uklopio sa univerzumima Gospodara Prstenova i Ratova Zvezda. Ona se izdiže iz pejzaža kao prirodno brdo, protačkano zaobljenim svetlarnicima i dimnjacima, sa staklenom fasadom duple visine, koja je okrenuta prema reflektivnom bazenu i bazenu za plivanje.
Niko Architect kompanija želela je da kreira balans koji nas asocira na živi organizam, odnosno onaj koji odbija ideju da priroda i arhitektura postoje nezavisno jedna od druge. Zapravo, oni pokušavaju da nam dokažu da je futuristička arhitektura “prirodna ekspresija prirode”. Različite funkcionalne zone kuće dovoljno su odvojene kako bi pružile privatnost i osećaj mira i tišine, dok su istovremeno dovoljno povezane kako bi sačinjavale jednu celinu.
Umesto vezivanja za konvencionalne ideje kako kuće treba da budu oblikovane, arhitekte su odlučile da dozvole kompoziciji projekta da se slobodno razvija, stvarajući harmonični osećaj. Jedan od najvećih obzira prilikom dizajniranja ovog poseda bio je pružen kreiranju zdanja koje će biti udaljeno i okruženo prirordom, bez žrtvovanja modernih komfora. Enterijerni volumeni skriveni su ispod veštačkog brda, sa sazvežđem svetlarnika i staklenih fasada.
Enterijer ove kuće je skulpturalni i minimalistički, sa jedva ponekom pravom linijom na vidiku. Zaobljeno belo gipsano stepenište i prirodni materijali poput tikovine, ojačavaju povezanost sa eksterijerom. Niko tim kaže da je njihova glavna inspiracija za dizajn bila skrivena u “metabolizmu organske arhitekture. Kao rezultat bezizražajnog okruženja, fundamentalni concept baze bio je integracija građevine u veštački kreirani pejzaž, uz neraskidivu vezu arhitekture i otvorenog dvorišta. Ovo je dijalog sa kontekstom prirodnog reda.”
