U samom istorijskom jezgru Meride, na uskom placu dimenzija 5 x 31 metar, studio Veinte Diezz Arquitectos izveo je tihu, ali moćnu arhitektonsku transformaciju – projekat Vistalcielo…
Ova kuća za odmor od 155 m², završena 2024. godine, ne predstavlja puki čin izgradnje, već poetski dijalog sa prošlošću, koji zaboravljenom objektu udahnjuje novi život kroz svetlost, vetar i lokalne materijale.
Umesto da ruše dotrajalu kuću čiji su krovovi bili urušeni, a vegetacija bujala, arhitekte su odlučile da očuvaju dušu zdanja. Oslanjajući se na koncept adaptivne ponovne upotrebe, očuvano je čak 70% originalne strukture. Zidovi od istorijskog kamena stabilizovani su i integrisani u novu prostornu kompoziciju: tri zatvorene i tri otvorene jedinice raspoređene nizduž parcele.
Ulazak u Vistalcielo vodi kroz baštu, društvenu zonu sa kuhinjom i dnevnim boravkom, centralni patio, gostinsku sobu, baštu sa bazenom, i na kraju – glavnu spavaću sobu. Srce kuće je upravo centralni patio, koji ne samo da organizuje cirkulaciju, već deluje kao pasivni rashladni sistem, obogaćujući atmosferu u zavisnosti od doba dana.
Vistalcielo je oličenje materijalne iskrenosti. Dominiraju prirodne obrade kao što su krečni malter u toplim tonovima, ručno obrađeni beton u kupatilima, izložene krovne grede inspirisane tradicionalnim „rollizos“ sistemima. U svako kupatilo uvedeni su polumesecasti svetlarnici, koji omogućavaju direktan pogled ka nebu i stvaraju osećaj introspektivnog mira.
Gvozdene rešetke prozora obojene su u nebesko plavu – nijansu autentičnu za nekadašnji izgled kuće. Popločane površine kombinuju lokalni kamen i minimalnu vegetaciju, čime je postignut ambijent tišine i kontemplacije.
Pasivna ventilacija, zasenjivanje, lokalni materijali i minimalna intervencija na strukturi učinili su Vistalcielo primerom ekološki svesne i kulturno ukorenjene arhitekture. Ovaj projekat je dokaz da održivost nije samo tehnologija, već i poštovanje konteksta.
„Nismo želeli da pravimo novu kuću, već da otkrijemo onu koja je već postojala – da pokažemo njen potencijal kroz ritam svetla, patija i krivina.“ — Hoze Luis Irisont Manzanero, glavni arhitekta
