U Provansi luksuz ne mora da se dokazuje monumentalnom arhitekturom. Ponekad je dovoljan pogled kroz prozor.
Nedaleko od Eks-an-Provansa prodaje se tradicionalno francusko imanje okruženo sa više od sedam hektara mediteranskih vrtova, sa bazenom, oranžerijom i sopstvenim sportskim terenom. Ipak, njegova najveća vrednost možda se uopšte ne nalazi unutar granica poseda – iznad krošnji uzdiže se planina Sent-Viktoar, pejzaž kojem se Pol Sezan vraćao više od 80 puta.
Eks-an-Provans i planina Sent-Viktoar povezani su mnogo dublje od geografije.
Pol Sezan, rođen u ovom gradu na jugu Francuske, decenijama je slikao i skicirao karakteristični krečnjački masiv istočno od grada. Posmatrao ga je iz različitih uglova, u različitim godišnjim dobima i pod promenljivom svetlošću Provanse, stvarajući više od 80 njegovih interpretacija.
Danas isti pejzaž može postati svakodnevni pogled budućeg vlasnika jednog izuzetnog imanja nedaleko od grada.
Više od sedam hektara privatne Provanse
Glavna rezidencija prostire se na približno 600 kvadratnih metara, dok čitavo imanje zauzima više od sedam hektara ograđenog i pažljivo uređenog zemljišta.
Reč je o klasičnoj maison de maître, tradicionalnoj francuskoj ladanjskoj kući koja umesto savremenog demonstriranja bogatstva nudi nešto mnogo suptilnije – proporcije, zanatske detalje i osećaj da je kuća oduvek pripadala pejzažu koji je okružuje.
Enterijer čuvaju dekorativni gipsani radovi, detalji od lokalnog kamena Rognes i drvene zidne obloge, dok visoki prozori i francuska vrata povezuju prostorije sa terasama i vrtovima.
Iako su prostorije velike i formalne, kuća ne pokušava da bude palata.
Veliki dnevni boravak sa klavirom, trpezarija i prostrana kuhinja zadržavaju toplinu klasične porodične rezidencije. Posebno šarmantno deluje kuhinja sa podom u šahovskom uzorku i francuskim vratima koja se direktno otvaraju prema vrtu.
Spavaće sobe nastavljaju istu estetiku, sa zidnim panelima, nežnim lusterima i velikim prozorima kroz koje pejzaž postaje deo enterijera.
Bazen okružen kamenom, maslinama i čempresima
Pravi karakter imanja ipak se otkriva napolju.
Vrtovi izgledaju kao pažljivo komponovana verzija Provanse, sa borovima, čempresima, maslinama, kakijem i drugim mediteranskim biljkama.
Orezane živice smenjuju se sa kamenim zidovima, fontanama, dugim stepeništima i terasama, dok okolna šumovita brda sprečavaju da čitav pejzaž postane previše formalan.
Veliki bazen uokviren je kamenim terasama, a pored njega se nalazi lučna natkrivena lođa namenjena obedovanju na otvorenom.
Imanje uključuje i veliki pool house, oranžeriju, zasebnu kuću za osoblje ili domara i privatni sportski teren.
Sve zajedno stvara onu vrstu luksuza karakterističnu za najlepša stara imanja juga Francuske – raskoš postoji, ali nije agresivna.
A onda se iznad drveća pojavi Sent-Viktoar
Sa nekoliko mesta na posedu pogled preko doline završava se na planini Sent-Viktoar.
Upravo je taj prizor pretvorio lokalni pejzaž u deo istorije umetnosti.
Sezan joj se vraćao iznova, gotovo opsesivno, pokušavajući da kroz boju i geometriju zabeleži način na koji se planina menja pod provansalskim svetlom.
Zbog toga pogled sa ovog imanja nije samo lep.
On pruža neobičnu vezu sa pejzažem koji je pomogao da se promeni tok moderne umetnosti.
A Sezan nije bio jedini veliki umetnik kojeg je privukao ovaj deo Provanse.
I Pikaso je želeo deo ovog pejzaža
Pablo Pikaso je nekoliko decenija kasnije takođe pronašao svoje mesto pod Sent-Viktoar.
Kupio je obližnji Château de Vauvenargues, istorijski zamak u kojem je živeo sa Žaklin Rok. Pikaso je upravo tamo i sahranjen nakon smrti 1973. godine.
Zanimljivo je da se i Château de Vauvenargues sada nalazi na tržištu, sa cenom od 15 miliona evra, odnosno približno 17,5 miliona dolara.
Tako su se u istom provansalskom pejzažu ponovo spojili umetnost, istorija i tržište luksuznih nekretnina.
Za budućeg vlasnika ovog imanja, međutim, možda najveći luksuz neće biti stotine kvadratnih metara kuće, bazen, privatni teren niti hektari mediteranskog vrta.
Biće to trenutak kada se ujutru otvore francuska vrata, a u daljini pojavi ista silueta koju je Pol Sezan pokušavao da uhvati na platnu više od 80 puta.
Takav pogled teško je renovirati, dograditi – ili kupiti bilo gde drugde.
