Na obali Sent Morica, gde priroda ne samo da okružuje grad nego s njim stvara neraskidivu vezu, nastao je .lacum respira – drveni paviljon koji diše zajedno sa jezerom i planinama.
Zimska belina koja prekriva planine, guste šume i nežni talasi jezera stapaju se u pejzaž koji mami na tišinu, svetlost i čist vazduh, pretvarajući svaki pogled u trenutak meditacije.
Obala jezera je pravi dragulj ovog ambijenta: niz padina koje nose tragove vekovnih tradicija, ljubavi prema zimskim festivalima, sportu i kontemplaciji. Projekat je nastao iz ideje da arhitektura ne dominira prostorom, već da postane njegov sastavni deo – mesto gde se oseća dah jezera i planina u svakoj liniji, materijalu i zakrivljenosti.
.jpg)
Arhitektura i kontekst
Inspiracija dolazi iz tradicionalne švajcarske arhitekture – suptilne, ali izrazito povezne sa prirodom. Cilj nije bio kopirati prošlost, već je oživeti kroz savremeni jezik i funkcionalnost. Forma paviljona prati pejzaž: nežno oponaša krivine terena, skladno se uklapa u ritam planina, drveća i svetlosti, postajući produžetak prirode. Siluete zgrada klize poput talasa, ne nameću se, već dišu u harmoniji sa mestom – poetično, uravnoteženo i kontemplativno.
Projekat ističe prirodu, ne kroz veličinu, već kroz poštovanje, nastavljajući dugogodišnju tradiciju drvene arhitekture u Engadinu.
.jpg)
Struktura i enterijer
Kompleks je zamišljen kao fleksibilan sistem prostora, pogodnih za događaje tokom cele godine – unutra i napolju. Funkcionalno je podeljen u četiri ključne zone:
- parking prostor,
- servisni blok i restoran,
- spa kompleks,
- mol sa multifunkcionalnim konferencijskim prostorom i panoramskim krovom.
Glavna ideja je stapanje enterijera i eksterijera. Prostorije nisu čvrsto odvojene – one se preliva i povezuju. Velike staklene površine donose svetlost i pejzaž unutra, a jednostavnost rasporeda naglašava složenost percepcije: od otvorenog, gotovo teatralnog restoranskog prostora, preko intimnog spa kutka, do prozirne konferencijske sale i mostića koji vodi do otvorene bine pred planinama.
Mol ovde nije samo funkcionalni element – on je simbol: vrata između grada i jezera, poput vrata koja spajaju telo i glavu, prostor za povezivanje i udisanje okoline.
.jpg)
Materijali i održivost
Kompletna arhitektura izrađena je od lokalnog drveta. Glavna konstrukcija koristi lepljeni jasen, poznat po čvrstoći i termoizolacionim svojstvima, dok su stubovi i mol izrađeni od ariša. Beton se koristi za temelje, pružajući kontrast organskim oblicima.
Prirodne boje i teksture drveta omogućavaju zgradama da se gotovo stope sa pejzažom. Drvo je tretirano prirodnim uljima i ekološkim preparatima otpornim na vlagu i UV zrake. Maksimalno je iskorišćena prirodna svetlost i provetravanje, za udobnost i uštedu energije.
Ovaj projekat nije samo arhitektura – to je gest tišine, forma koja sluša i prostor koji diše. .lacum respira pretvara dah jezera u mesto za iskustvo, kontemplaciju i harmoniju sa prirodom.
