Fotorealistični arhitektonski renderinzi dizajnerima i arhitektama daju priliku da u potpunosti oslobode svoju kreativnost, stvarajući strukture koje su daleko izvan granica mogućnosti u trenutnom svetu...
Jedini problem sa neograničenom maštom i nepostojanjem granica u vidu strukturalnog integriteta i izvodivosti tokom procesa dizajna, jeste nastanak struktura koje na kraju završe svoj životni vek na nivou čistog koncepta. Iako želimo interesantne, nove građevine, moramo priznati da je balans između realnosti i mašte zaista neophodan.
Tokom protekle decenije, imali smo priliku da vidimo neke zaista interesantne vizije zelenih nebodera koji u realnosti verovatno nisu mogući, ultra modernih rezidencija koje su smeštene na udaljenim liticama visokih scena i druge koncepte koji verovatno nikada neće biti izgrađeni onako kako su zamišljeni.
Ipak, u procesu kreiranja izvodivih ideja, sredina se često može pronaći. Kada za jedan projekat postoji dovoljno novca, stvari koje deluju nemoguće neretko se ostvaruju i materijalizuju, dok se manji detalji uvek mogu modifikovati. Ponekad ipak, projekti koji na renderinzima deluju fantastično, u realnosti poprime sasvim drugi i neretko razočaravajući oblik.
Poljski arhitekta i dizajner, Bartoš Domiček kreirao je neverovatni portfolio osmišljajući svakojake građevine. Neke od njih dobile su masivne vodopade i više su konceptualnog tipa, dok su druge spremne za gradnju, iako se razlikuju od arhitekture većine gradova današnjice.
Henge Hill je upravo jedna od tih kreacija, koja formu nekadašnje pomoćne građevine na farmi na Mediteranu, preuzima i pretvara u svoju zaštitnu šljoku. Ovakvi tipovi projekata adaptacije su veličanstveni u ruralnim prostorima, a postaju sve učestaliji.
Henge Hill kuća dobila je zaobljenu formu, dok su unutar originalnih ruševina, prostorije aranžirane oko centralnog dvorišta koje je otvoreno prema nebu. Spoljni prsten kuće je ostavljen otvoren, dok je polukružni otvoreno-zatovreni prostor zamišljen kao mesto za uživanje u lepoti prirodnog okruženja.
Bazen zauzima veliki deo ovog poseda, dok je sa druge strane, enterijer kreiran kao živahan prostor, akcentovan raznolikim interesantnim teksturama, poput podova od cigle heksagonalne forme.
Samo zdanje dobilo je izobilje futurističkih detalja koji ne deluju neostvarivo, ali nas navode da se zapitamo, zašto ne postoji više ovakvih domova u čitavom svetu?
