Stari nemački zatvor transformisan u luksuzni hotel

Kada zakorače u stari, napušteni zatvor koji je pregazilo vreme, malo ljudi bi pomislio “Baš bih voleo da provedem noć ovde”…

Ipak, upravo ta misao prošla je kroz glavu Grüntuck Ernst Architects studija kada su prvi put posetili građevinu koja će uskoro postati Wilmina Hotel u Berlinu – u pitanju je neverovatan kompleks koji je izgrađen 1896.godine. Smešten nadomak jedne od glavnih gradskih ulica, ovaj nekadašnji zatvor poseduje fasadu koja nam nimalo ne otkriva činjenicu da su se iza nje nalazili zločinci.

“Od prvog momenta kako smo zakoračili u ovu građevinu, bili smo očarani onim što je decenijama bilo napušteno i zaraslo u korov”, kaže Almut Gruntuh-Ernst. “Uđete unutra i osvoji vas osećaj zaborava. Nalazite se unutar ove romantične strukture nalik zamku, koja je podignuta u vreme kada oko nje nije bilo drugih građevina i sve što čujete jeste pesma ptica”.

Transformacija nedašanjeg Charlottenburg ženskog zatvora u hotel bilo je više od marketinškog trika i zaista veliki poduhvat. Zidovi, kao što ste mogli da pretpostavite, neverovatno su glomazni i debeli, a arhitekte su morale da ih preseku kako bi povećale prozore i stvorile nova vrata. Gostinjske sobe nisu mogle ostati ograničene merama skromnih zatvorskih ćelija, te su one spajane kako bi bile transformisane u komforne prostore sa privatnim kupatilima. “Morali smo da transformišemo konfiguraciju građevine i prostorne koncepte, odnosno da je pretvorimo iz antisocijalnog prostora u suštu suprotnost”, izjavljulje Almut.

Izbegavanje bilo kog osećaja eksploatacije u temi imalo je visok prioritet. Arhitekte su pažljivo razmotrile kako da kompletiraju adaptaciju na zaista osećajan način, određujući koji bi elementi iz prošlosti trebalo ili ne da ostanu vidljivi. Istorija zatvora je posebno kompleksna, budući da su ovde držane članice nemačkog otpora i anti-nacističke aktivistkinje tokom II svetskog rata. Nakon rata, ovaj prostor je neko vreme igrao ulogu administrativne kancelarije, da bi nakon toga postao popravni dom, koji je zatvoren 1985.godine. Potom, građevina je korišćena kao skladište i scenografija za nekoliko filmova, pre nego što je konačno transformisana u hotel.

Arhitekte su iskoristile zgradu suda okrenutu fasadi i transformisale je u hotelski lobi, izgradivši novi aneks, u kom se nalazi Wilmina restoran, koji povezuje nekadašnji ćelijski blok i sud. Restoran je izgrađen upotrebom cigli koje su ostale kao višak od transformacije hotela. Četrdeset i četiri sobe za goste protežu se na pet nivoa bloka, a aranžirane su na uzanim galerijama oko atrijuma. Svaka od njih i dalje sadrži rešetke na prozorima i originalna ćelijska vrata, ali su dekorisane minimalističkim, uglavnom belim komadima nameštaja, radi stvaranja prozračnog osećaja koji neće buditi klaustrofobiju.

Na najvišem nivou nalazi se penthaus apartman, dok se na krovu nalazi terasa, biblioteka, bar, spa i teretana. Danas, sa toplom rasvetom u boji ćilibara i bujnim baštama, ovaj nekadašnji zatvor postao je gostoljubivo mesto, koje poziva sve goste otvorenog uma da ga istraže.

“Wilmina je mesto za otkrića, sa iznenađujućim vizuelnim vezama, slojevima prostora i tragovima prošlosti. To je takođe mesto prirodnog smiraja, relaksacije i komfora, oaza u samom srcu grada”, objašnjavaju arhitekte.