U neposrednoj blizini Montpeljea, među vinogradima i stoletnim hrastovima juga Francuske, nalazi se Château La Banquière — imanje iz 18. veka koje je kroz viziju studija Marianne Tiegen Interiors dobilo potpuno novo značenje savremene, održive luksuzne hotelijerske arhitekture. Ova transformacija ne pokušava da izbriše prošlost, već je tiho, promišljeno i sa velikim poštovanjem utkiva u sadašnjost…
Dizajn Château La Banquière zasnovan je na dijalogu između svetla, pejzaža i materijala. Prostorije su osmišljene tako da prate kretanje prirodnog svetla tokom dana, stvarajući neprestanu igru senki i tekstura. Kamen, drvo i vazduh ostaju osnovni arhitektonski elementi, ali upravo tekstil postaje ključni nosilac atmosfere — onaj koji prostoru daje toplinu, intimu i gotovo rezidencijalni karakter, retko viđen u hotelskim projektima.
U ovom projektu tekstil nije dekoracija, već arhitektonski alat. Tkanine definišu prostore, ublažavaju akustiku, uokviruju poglede ka prirodi i uvode osećaj dodira i smirenosti. Baldahini, paravani, zidni paneli i prekrivači korišćeni su promišljeno, sa ciljem da omekšaju klasičnu strukturu zamka bez narušavanja njegove istorijske čvrstine. Rezultat je luksuz koji ne dominira, već se oseća.
Posebna pažnja posvećena je poreklu materijala i kružnoj filozofiji dizajna. Paleta boja razvijena je u saradnji sa lokalnim zanatlijama i biljnim bojadiserima, koristeći pigmente dobijene iz samog okruženja zamka. Nijanse nastale od semenki grožđa iz vinograda, topli koralni i kajsijasti tonovi dobijeni iz korena broća, kao i nežne plave i sive boje iz biljke pastel, stvaraju direktnu vezu između enterijera i pejzaža. Ovi prirodni pigmenti nose u sebi priču o mestu, istoriji i vremenu.
Uz novo obojeni lan, pamuk i konoplju, u enterijer su pažljivo integrisani i antikni tekstili — provansalski damasti, venecijanski blok-print uzorci i couture viškovi iz arhiva kolekcionara. U mnogim prostorijama upravo je jedan pronađeni antikni tekstil postao polazna tačka za ceo koncept, određujući ton, ritam i karakter prostora. Tkanine koje su pokazivale znake vremena nisu skrivane, već restaurirane ili suptilno ojačane, slaveći nesavršenost kao vrednost, nalik tekstilnoj verziji japanskog kintsugija.
Projekat takođe vraća u fokus evropske zanatske tehnike koje su decenijama bile rezervisane za visoku modu. Belgijski lan, serigrafije iz istorijskih radionica u Lionu i venecijanski blok-print susreću se sa vezenim panelima izvedenim haute couture tehnikama. Diskretni motiv pčele, izvezen tehnikom Pont de Beauvais, pojavljuje se kao simbol biodiverziteta, regeneracije i filozofije kružnog dizajna koja prožima čitav projekat.
Funkcionalnost nije žrtvovana zarad estetike. Baldahini i paravani projektovani su kao modularni elementi koji se mogu skinuti, čistiti, popravljati ili ponovo bojiti, bez narušavanja dizajna. Tapacirung je uklonjiv, a paneli i elementi nameštaja mogu se restaurirati ili zameniti, omogućavajući da prostor ne stari, već sazreva i postaje bogatiji kroz upotrebu.
Za Marijan Tigen, Château La Banquière predstavlja manifest savremenog luksuza. Održivost ovde nije asketska, već senzualna i duboko emotivna. To je luksuz koji se ne meri sjajem, već vremenom, brigom i sposobnošću da prostor nosi sećanja. Kako godine budu prolazile, tkanine, boje i teksture ovog zamka pričaće svoju priču — o mestu, strpljenju i lepoti koja se živi, a ne samo posmatra.
