Na strmoj obali Severnog Velsa, između mirnog estuarija i nemirnog Irskog mora, nastao je dom koji ne pokušava da se suprotstavi prirodi, već da postane njen deo.
Porthmadog House, projekat studija Ström Architects, predstavlja savremenu interpretaciju obalske kuće u kojoj arhitekturu nisu diktirali trendovi, već vetar, kiša, pogled, lokalna geologija i želja vlasnika da se vrate svojim korenima.
Rezidencija površine 475 kvadratnih metara projektovana je kao trajni dom nedavno penzionisanog para. Njena arhitektura na prvi pogled deluje snažno i gotovo monumentalno: dva prizemna volumena obložena velškim škriljcem nose lakšu strukturu sprata presvučenu korten čelikom. Ipak, iza robusne spoljašnjosti krije se izuzetno topao enterijer, ispunjen prirodnim svetlom, drvetom i panoramskim pogledima koji praktično postaju deo unutrašnjeg uređenja.
Ono što Porthmadog House čini posebno zanimljivom jeste način na koji Ström Architects definiše savremeni luksuz. Ovde nema potrebe za demonstrativnom raskoši. Luksuz predstavljaju prostor, svetlost, tišina, kvalitet materijala i mogućnost da se svakodnevni život odvija u neposrednom kontaktu sa prirodom.
Povratak na mesto sa ličnom istorijom
Priča o kući počela je godinama pre nego što je nacrtana njena konačna forma.
Vlasnici su gotovo pet godina prikupljali ideje i inspiraciju pre nego što su krajem 2019. godine angažovali Ström Architects. Sama parcela imala je snažnu sentimentalnu vrednost – kuća koja se prethodno nalazila na njoj nekada je pripadala prijatelju iz detinjstva, ali je bila napuštena punih 15 godina.
Nova kuća zato je predstavljala istovremeno povratak poznatom mestu i mogućnost za potpuno novi početak.
Zadatak koji je dobio Magnus Strom bio je relativno slobodan. Vlasnici su želeli topao i udoban dom koji će izdržati zahtevne vremenske uslove velške obale, maksimalno iskoristiti poglede prema moru i estuariju i pružiti osećaj sigurnosti i trajnosti.
Od konkretnih zahteva izdvojili su samo nekoliko – intimnu prostoriju za povlačenje, odnosno tradicionalni britanski „snug“, teretanu i prostore za druženje iz kojih će pejzaž biti stalno prisutan.
Kuća čiju su formu odredili vetar i kiša
Umesto da prvo definišu oblik kuće, a zatim ga prilagođavaju parceli, arhitekte su krenule obrnutim putem.
Analizirani su pravci vetra, kiše i najvažnije vizure, a rezultat je arhitektura koja direktno odgovara uslovima lokacije.
Dva masivna prizemna volumena od velškog škriljca vizuelno usidruju objekat u teren i istovremeno funkcionišu kao prirodna zaštita od vetra. Iznad njih nalazi se sprat obložen korten čelikom, zakrenut prema Irskom moru kako bi otvorio kuću prema najdramatičnijim pogledima.
Čelična peraja postavljena duž gornjeg volumena pružaju dodatnu zaštitu od vremenskih uslova, kontrolišu sunčevu svetlost i povećavaju privatnost, a da pritom ne zaklanjaju horizont.
Ispod gornje strukture formirane su natkrivene terase koje funkcionišu kao spoljne sobe. Zahvaljujući njima, veza sa prirodom ne prestaje kada vlasnici napuste enterijer, ali su otvoreni prostori dovoljno zaštićeni da odgovaraju nepredvidivoj obalskoj klimi.
Zatvorena prema ulici, potpuno otvorena prema moru
Porthmadog House ima dva gotovo suprotna lica.
Prema ulici je zatvorena, čvrsta i privatna. Prema estuariju se njena arhitektura potpuno otvara.
Velike staklene površine od poda do plafona omogućavaju da svetlost, voda i horizont postanu stalna scenografija svakodnevnog života. Između dva masivna prizemna volumena smeštene su glavne društvene prostorije, među kojima su otvoreno koncipirani dnevni boravak, trpezarija i kuhinja.
Unutar zaštićenijih delova prizemlja nalaze se snug, teretana i tehničke prostorije, dok kuća poseduje i sopstvenu bioskopsku salu.
Na spratu se nalazi glavna spavaća soba, sekundarni prostor namenjen životu i radu, kao i još tri spavaće sobe predviđene za decu vlasnika.
Takav raspored omogućava da intimniji prostori ostanu zaklonjeni, dok se zone u kojima porodica provodi vreme zajedno gotovo potpuno otvaraju prema pejzažu.
Japanski vrt donosi tišinu u srce doma
Posebno zanimljiv detalj predstavlja unutrašnje dvorište inspirisano japanskim vrtovima.
Umesto još jednog velikog panoramskog otvora, ovaj deo kuće nudi potpuno drugačije iskustvo. Dvorište dovodi prirodnu svetlost duboko u centralne delove objekta i formira miran ambijent uz teretanu.
Kontrast je nameran.
Dok jedna strana kuće pogled usmerava kilometrima prema moru i horizontu, japanski vrt pažnju vraća prema unutrašnjosti, zelenilu, svetlosti i manjim detaljima.
U domu čiji je položaj toliko dramatičan, upravo ovakav intimni prostor donosi potrebnu ravnotežu.
Velški škriljac i korten kao omaž lokalnoj istoriji
Materijali imaju jednu od glavnih uloga u projektu.
Velški škriljac i korten čelik nisu izabrani samo zbog otpornosti na surove vremenske uslove. Njihova upotreba predstavlja savremenu interpretaciju lokalnog nasleđa – škriljac podseća na rudarsku istoriju regiona, dok čelik evocira njegovu tradiciju obrade gvožđa.
Lokalno vađeni škriljac dodatno povezuje kuću sa geologijom zemljišta na kojem stoji.
Još zanimljivije je to što će materijali nastaviti da se menjaju dugo nakon završetka gradnje.
Gvožđe prisutno u škriljcu vremenom može stvoriti tople narandžaste nijanse koje se prirodno nadovezuju na karakterističnu rđastu patinu kortena. Sivo tretirani kedar će pod uticajem obalskog vazduha postepeno dobijati srebrnastu boju.
Kuća je, praktično, projektovana da stari.
I ne samo da stari dobro, već da sa svakom godinom izgleda sve prirodnije na svojoj lokaciji.
Kako Magnus Strom objašnjava, cilj je bio stvoriti dom koji je lep prvog dana, ali koji će vremenom postajati još zanimljiviji. Upravo zbog toga izabrani su materijali koji ne pokušavaju da ostanu nepromenjeni, već dopuštaju vremenu da ostavi trag.
Granica između enterijera i pejzaža gotovo nestaje
Materijalni kontinuitet nastavlja se i u unutrašnjosti.
Škriljac sa fasade prelazi u enterijer, stvarajući vizuelnu vezu između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora. Polirani betonski podovi kompanije Lazenby dodatno naglašavaju robustan karakter arhitekture, dok drvene površine kompanije Havwoods unose toplinu.
Velike staklene površine kompanije PanoramAH brišu granicu između kuće i horizonta, ali istovremeno pružaju nivo energetske efikasnosti i komfora neophodan za život u zahtevnom obalskom okruženju.
Posebno izrađena hrastova stolarija, nastala u saradnji sa Rozen i Christian Paul, pojavljuje se u kuhinji, snug prostoriji i spavaćim sobama.
Paleta enterijera namerno je mirna i uzdržana.
Umesto da arhitektura pokušava da nadmaši pogled, sve je osmišljeno tako da ga uokviri.
Novi luksuz nema mnogo veze sa razmetljivošću
Porthmadog House istovremeno predstavlja zanimljivu interpretaciju promena koje se događaju u savremenoj luksuznoj rezidencijalnoj arhitekturi.
Za Ström Architects, „novi luksuz“ nije definisan gomilanjem skupocenih materijala i dekorativnih detalja.
Na prvom mestu nalaze se prostor, svetlost i tišina, a zatim dolaze taktilnost prirodnih materijala i kvalitet zanatske izrade.
Masivni zidovi od škriljca vlasnicima pružaju privatnost i osećaj zaštite, dok se zajedničke prostorije velikim staklenim površinama otvaraju prema zalivu. Intimnije sobe okrenute su prema unutrašnjosti, dok su dnevni prostori namenjeni dugim, neprekinutim pogledima prema vodi.
Detalji su svedeni, ugrađeni elementi izrađeni po meri, a površine ostavljene vizuelno čistim kako bi svakodnevni život bio što jednostavniji.
To je luksuz koji ne zahteva da bude primećen na prvi pogled.
Dom koji pripada samo ovom mestu
Ström Architects projektovao je i arhitekturu i enterijer, što je omogućilo da Porthmadog House funkcioniše kao jedna zaokružena celina.
Upravo zbog toga kuća ostavlja utisak da nije mogla da nastane nigde drugde.
Njena forma proizlazi iz vetra. Položaj prostorija određen je pogledima. Škriljac dolazi iz lokalne geologije, korten podseća na industrijsku prošlost, a materijali su izabrani da zajedno sa obalom menjaju izgled tokom narednih decenija.
U vremenu kada luksuzne rezidencije širom sveta često počinju da liče jedna na drugu, Porthmadog House bira potpuno suprotan put.
Ona ne pokušava da bude univerzalna.
Njena najveća vrednost upravo je u tome što pripada jednom pejzažu, jednoj klimi i jednoj porodičnoj priči – i što bi, izmeštena bilo gde drugde, izgubila veliki deo svog smisla.
