Većina luksuznih satova oslanja se na proverenu formulu: precizno inženjerstvo, ručnu izradu i visoku cenu koja opravdava zanatsku perfekciju...
Tako se grade reputacije i stvaraju kolekcionarski primerci. Ali šta se dešava kada sat ne deluje kao da je napravljen — već kao da je izrastao? Upravo iz tog pitanja nastaje Stractra, rad dizajnera Ajuba Amada, koji briše granicu između časovničarstva, digitalne evolucije i nosive umetnosti.
Stractra nije klasičan sat, već koncept koji vreme pretvara u vizuelni eksperiment. Umesto tradicionalnog dizajnerskog procesa, forma nastaje kroz parametarsko modelovanje, gde kod zamenjuje olovku, a algoritmi diktiraju rast strukture. Rezultat je organska, mrežasta geometrija koja se grana i uvija poput kostiju, korala ili fosilizovanog vanzemaljskog artefakta. Sat više podseća na biološki oblik nego na industrijski proizvod, ostavljajući utisak da je pronađen, a ne proizveden.
Materijalizacija ovog digitalnog rasta ostvarena je putem SLS tehnologije (Selective Laser Sintering), postupka 3D štampe koji se koristi i u medicini, posebno za titanijumske implantate. Kućište nastaje sinterovanjem metalnog praha sloj po sloj, što rezultira hrapavom, gotovo arheološkom teksturom. Površina ne izgleda uglađeno niti savršeno — upravo suprotno, deluje kao da je izvučena iz zemlje ili sa neke udaljene planete.
Estetski, Stractra deli DNK sa avangardnim časovničarskim kućama poput MB&F i Urwerk, ali njegov fluidni, skeletni oblik bliži je arhitekturi Zahe Hadid ili dizajnerskom jeziku Ross Lovegrove. Ovo nije sat koji komunicira tehnologiju ili sportsku funkcionalnost — on deluje tiho, gotovo mistično, kao predmet iz druge dimenzije.
Način prikaza vremena dodatno odstupa od normi. Umesto klasičnog brojčanika, koristi se minimalistički luk od 180 stepeni za sate, u kombinaciji sa punim kružnim prstenom od 360 stepeni za minute. Čitanje vremena zahteva prilagođavanje, ali upravo ta nelagodna novina potvrđuje da Stractra ne želi da bude praktična — želi da bude misaona.
Za sada, Stractra postoji kao koncept. Ipak, u njegovom dizajnu nema ničega što savremena tehnologija ne može realizovati. U svetu u kojem su najradikalniji konceptualni satovi često postajali kolekcionarski fetiši, nije teško zamisliti da bi Stractra jednog dana mogla da zauzme mesto među najpoželjnijim i najskupljim satovima — ne zbog plemenitih metala ili dragog kamenja, već zbog ideje koju nosi.
Ako Ajub Amad ikada pokrene limitiranu seriju, gotovo je sigurno da će se pojaviti mali krug kolekcionara spremnih da plate visoku cenu za ovakav komad. Ne zbog onoga što sat jeste, već zbog onoga što se usuđuje da bude. Stractra ne meri vreme. Ona ga preispituje.
