Volite minimalni bikini? Ili možda preferirate jednodelni kupaći kostim? U današnje vreme, uvek ćete naći onaj koji odgovara vašoj građi, stilu i karakteru... Ali da li je oduvek bilo tako?
Čim krenu topli letnji dani i počne da se razmišlja o godišnjem odmoru i letovanju na nekim tropskim destinacijama, kreće i „ženska groznica“ – potraga za idealnim kupaćim kostimom. Ako ste ikada pomislili da je izbor modela mali ili ste se osetili potištenim jer shvatate da Vam baš taj „savršeni“ moderni model ne stoji dovoljno dobro, pomislite samo kako bi bilo da izbor ne postoji i da morate da nosite neke duge haljine za kupanje. Da, tako je bilo nekad.
A kako su se to kupaći kostimi menjali kroz istoriju, i kako su se žene vekovima prilagođavale onome što je u tom trenutku bilo moderno, pročitajte u nastavku.
Možda trenutno aktuelni modeli kupaćih kostima deluju neizbežno, a u nekima je čak suviše komplikovano da se u njima uopšte i kupa, ali je tako svuda u svetu već vekovima – veličine, oblici i forme modela se povećavaju i smanjuju, pravila i religija ponekad diktiraju količinu materijala, a uticaj mešavina kultura menja trendove – i tako u krug.
Količina okrivenosti tela kupaćim kostimima se takođe menjala kroz vekove, pa tako neki zapisi govore u tome da su se u Staroj Grčkoj i Rimu žene kupale potpuno nage. Do 1670-ih godina, pravilo koje je važilo za sve žene koje su se kupale u javnim kupatilima i banjama bilo je da se kupaju potpuno nage, a od tada se uvodi obaveza da one budu potpuno obučene, sa tačno određenom formom odeće za kupanje.
U 18. veku ženski kupaći kostimi su bili u formi najsličnijoj današnjim balskim haljinama – zatvoreni, sa dugim rukavima, u više slojeva i sa širokim padom, ali su morali biti izrađeni od materijala koji neće biti providan kada se pokvasi.
Već u 19. veku, moda i pravila oblačenja se rapidno menjaju, i dvodelni kupaći kostim ulazi u redovnu upotrebu. Doduše, to nije nimalo podsećalo na današnje dvodelne kostime, pogotovo zato što je, osim gornjeg dela, koji je pokrivao telo od ramena do kolena, postojao i donji deo, koji je nešto poput današnjeg donjeg dela trenerke, i dosezao je do članaka na nogama.
U Viktorijanskoj eri, čak i u tadašnjim letovalištima, muškarci i žene su bili odvajani, kako ne bi videli jedni druge u odeći za plažu. Posebno popularne u to vreme su bile „mašine za kupanje“, odnosno mini-kočije sa 4 točka, u koje bi žene ulazile u svakodnevnoj odeći, unutra bi obukle kupaće kostime, i sa čitavom „mašinom“ ulazile u more, dok su sve vreme bile zaštićene od pogleda suprotnog pola, te stoga mogle da na miru uživaju u plivanju. Za razliku od žena, muškarcima je sve do 1860-ih bilo dozvoljeno da se kupaju goli.
Nasuprot evropskoj „konzervativnosti“, u Sjedinjenim Američkim Državama, već 1880-ih godina, postali su popularni izbori za mis u kupaćim kostimima, sa prvim modernim takmičenjem „Miss Amerika“ 1921, kada su ovakva takmičenja postala zapaženija i cenjenija.
U 20. veku počinje pravi „bum“ u menjanju mode kupaćih kostima. 1907, australijska plivačica Annete Kellerman je bila uhapšena prilikom posete Americi, zato što joj je kupaći kostim „suviše“ otkrivao – ruke, noge i vrat su joj bili nepokriveni. Ona je kasnije „izbacila“ na tržište i svoju liniju jednodelnih kupaćih kostima, iako je '20-ih godina njen stil smatran najuvredljivijim i bio je podložan cenzurisanju. Postepeno, kupaći kostimi su počeli da se „skupljaju“. Prvo su se izgubili rukavi, ruke su bile izložene suncu, a zatim su i nogavice skraćene do kolena. Potom se izrez, od onog koji je bio tik uz vrat, spustio do početka grudi. Razvoj i stvaranje novih materijala omogućili su nove varijante udobnijih i praktičnijih kupaćih kostima.
Prvi bikini pojavio se odmah posle II Svetskog rata, a model se nije razlikovao mnogo u odnosu na one dvodelne kupaće iz '20-ih godina, osim što je imao prazninu ispod donje linije grudi. Nazvani su po testovima nuklearnog oružja Bikini Atoll, odnosno prema njihovom eksplozivnom efektu koji ostavljaju na posmatrača.
Pedesetih godina bikini je morao da pokriva pupak, dok se već '60-ih godina bikini naglo smanjuje u svim pravcima, i počinje trend pokrivanja samo jednog dela grudi i takozvane „bikini zone“. Tada nastaju i modeli koji manje otkrivaju, oni koji više podižu grudi, a njihova popularnost ne opada ni do danas. U isto vreme i Rudi Gernreich (1964) predstavlja i prvi model monokini kupaćeg kostima, koji prekriva donji deo tela koliko i bikini, dok je povezan sa dve tanke trake koje idu preko ramena.
1980-ih godina u Brazilu nastaje tanga kupaći, inspirisan tradicionalnim odevnim predmetima plemena oko Amazona. Ovaj trend se neverovatnom brzinom širi po svetu, i do danas ostaje veoma popularan, mada se ne smeju zanemariti ni kasnije nastale „brazilke“ i jednodelni kupaći kostimi, koji se smatraju malo prefinjenijim i skromnijim izborom. Osim toga, veoma je popularan i takozvani „toples“, koji se sa nudističkih plaža sve više seli i među ove „obične“. U nekim zemljama danas postoje i alternativna razmišljanja i načini odevanja za uživanje na plaži, pa tako na primer, na Tajlandu, neretko ćete sresti nekoga ko se kupa u svakodnevnoj odeći, a ne u kupaćem kostimu.
Popularni modeli kupaćih kostima danas su: klasični jednodelni kupaći, nezaobilazni bikini (kako minimalni, tako i onaj sa visokim strukom), tankini – sličan majici na bretele koja pokriva stomak i gaćicama, monokini – gledano od pozadi, deluje kao donji deo bikinija, dok delimično pokriva i prednju stranu tela, i burkini – pokriva celo telo i glavu (izuzev lica) i popularan je uglavnom u tradicionalnim islamskim zemljama.
Neki od najpoznatijih brendova kupaćih kostima su Victoria's Secret, Speedo International Limited, Wicked Weasel, L Space, Roxy, Rip Curl, Nautica, Beachbunny Swimwear i još mnogo drugih.
Kada birate kupaći kostim za sebe, bitno je da imate na umu samo jednu stvar – najvažnije je da se u njemu lepo osećate. Ako se time budete vodili, sigurni smo da ćete blistati i ovog leta...
J.M.
