Tokom decembra meseca prošle godine, prilikom gostovanja u jutarnjem programu na jednoj, jarkom bojom obeleženoj, televiziji, kod osobe za koju sam preko tabloida, jer se drugde o njoj ne može ništa ni pročitati, saznala da je„dama“ sa izgrađenim ličnim stilom, uvek u nekoliko najbolje odevenih žena, verovatno zbog dominacije „Rolex“-a na ruci, doživela sam šok koji me ni ovoliko meseci kasnije ne napušta.
Prilikom postavljanja nekoliko osnovih predmeta, koji su predstavljali postavku stola u svečanim prilikama, a za šta sam imala par minuta vremena tokom priloga koji je emitovan, dotična voditeljka upitala me je začuđeno da li se viljuška stavlja sa leve strane tanjira. Pomislila sam da u brzini nisam učinila neki previd, jer je vreme do uključenja uživo brzo isticalo, pa sam prvo prekontrolisala sebe i ono što sam učinila, a na njeno ponovljeno pitanje i zapanjen pogled koji mi je uputila shvatila sam da ona, sa premašenih 30 godina života uopšte nema pojma sa koje strane tanjira se postavlja viljuška a sa koje kašika i nož. O nekim drugim finesama prilikom postavljanja stola verovatno nema govora…
Ova neprijatna situacija podstakla me je da konstatujem kako postoje neki ljudi koji u svojim zrelim godinama, veoma dobro znaju šta je Roleks, Luj Viton, Šanel, ali nemaju predstavu sa koje strane tanjira se postavlja escajg. Šta reći a ne zaplakati…
Neću zaplakati već ću, kao što mi pokroviteljska priroda nalaže, zašiljiti pero i napisati nekoliko reči o osnovama postavljanja stola, o kojima, neke od nas, nažalost, u detinjstvu nisu naučili.
Lepo postavljen sto podjednako je uživanje za oko, koliko i za nepca. Za pravilno postavljanje stola potrebno je poznavati i pridržavati se nekih osnovnih pravila, dok su za dekoraciju, uklapanje boja, aranžiranje ukrasa i serviranje hrane zaduženi naša inspiracija i kreativnost.
Ako ste nesigurni kako bi više različitih kolorita izgledalo na stolu, najjednostavnije je da se opredelite da uz šareno posuđe stavite jednobojni stolnjak, i salvete, dok će belo posuđe više isticati stolnjak i salvete u nekoj jarkoj boji. Ukoliko se opredeljujete za klasičniju ili formalnu postavku stola, prilikom koje ćete celu njegovu površinu prekriti, onda bi trebalo da stolnjak bude dovoljno veliki da se spušta sa ivice stola još jedno 30-35 cm. Ako ste odvažniji i spremni za eksperimentisanje, sto možete prekriti i ranerima (užim tekstilnim trakama) bilo da ih stavljate na već postojeći stolnjak, ili direktno na površinu stola. U prethodnom tekstu govorila sam o značaju i ulozi centralnog dekorativnog ukrasa na stolu koji predstavlja lajt-motiv svakog svečanog obeda, pa je najvažnije poći od njega, odabrati ga i postaviti u središte stola.
U zavisnosti od broja gostiju na sto je neophodno postaviti tanjire. Pravila za postavljanje tanjira takođe zavise od tipa obeda. Ukoliko je u pitanju svečani događaj na stolu bi trebalo da se nađe podmetni tanjir, iz koga se ne jede, a na koji se postavljaju ostali tanjiri, onim redom kojim se hrana iznosi i koji se ne sklanja sa stola sve do kraja obeda. Na njemu može biti odmah postavljen i manji tanjir za predjelo, a pravilo je da se tanjiri odnose sa stola po završetku svakog jela i da se donose novi tanjiri za naredno jelo. Za svakodnevno obedovanje, zbog jednostavnosti postavljanja stola i skraćivanja obaveza domaćici, često poređamo i po nekoliko tanjira jedan na drugi, što nikako ne bi trebalo činiti u svečanim prilikama, ali prilikom jednostavnih, brzih, dnevnih obeda možemo učiniti ustupak. Tanjire postaviti nekoliko santimetara od ivice stola, a razmak između tanjira je razmak sedenja gostiju i treba da bude približno jednak širini dva tanjira. Ukoliko poslužujete i salatu, tanjir manjih dimenzija stoji sa leve strane osnovnih tanjira.
Prilikom postavljanja escajga ili pribora za ručavanje na sto, postoje stroga pravila koja se ne smeju narušiti. Pribor koji će se prvi koristiti (za predjelo) stavlja se najdalje od tanjira, a onaj koji će se koristiti poslednji (za glavno jelo) stavlja se najbliže tanjiru. Viljuška se po pravilu postavlja levo od tanjira, a nož i kašika desno (ovo važi čak i ako znate da će na tom mestu sedeti levoruka osoba). Nemojte se iznenaditi ili uplašiti ukoliko vas na stolu dočeka nekoliko viljušaka i noževa različitih veličina postavljenih pored tanjira. Prilikom jela uvek uzimate onaj pribor koji je najudaljeniji od tanjira, a kako se menjaju jela pred vama, tako i vi menjajte pribor.
Noževi se postavljaju sa oštricom okrenutom prema tanjiru, a ukoliko nema jela koja se konzumiraju kašikom, ona se neće postaviti. Ako se za glavno jelo isključivo servira riba, onda se postavljaju viljuška i nož za ribu, viljuška, takođe, sa leve, a nož sa desne strane. Jedini dopušteni izuzetak od ovih pravila je kada su na jelovniku specijaliteti koji se jedu samo viljuškom — tada se viljuška postavlja desno od tanjira — i špageti, za koje viljuška i kašika menjaju mesta. Pribor za desert (viljuške i kašičice) postavljaju se s gornje strane tanjira jedno pored drugog, ali tako da je drška kašike okrenuta prema desnoj strani, a drška viljuške prema levoj.
Čaše za sve vrsta pića koja ćete posluživati, osim čaša za desertno vino, koje se iznose na kraju obeda, pri serviranju deserta, postavljaju se iznad tanjira sa desne strane, s tim što se čaša za vodu stavlja prva, a čaše za vino pored nje. Ako ćete služiti više vrsta vina, čaše se postavljaju onim redom kojim će se koristiti — najbliže tanjiru je ona čaša iz koje će se prvo piti. Glavna vinska čaša treba da stoji tačno iznad vrha noža koji je predviđen za glavno jelo.
Za razliku od tanjira koji se menjaju posle svakog jela, a čaše ostaju na stolu do kraja ručka ili večere dok se, na početku obeda, sa stola sklanjaju sve čaše za pića za koja se gosti nisu opredelili.Ovo je azbuka stola. Jedina i neprikosnovena pravila odnose se na postavljanje tanjira, pribora za ručavanje i čaša, dok je sve drugo, mesto i način postavljanja salveta, posuda za serviranje hrane (činija za salatu, posuda za priloge, ovala za meso, činijica za sosove…), korpica za hleb, dozica za začine, kao i ostalih pomagala prilikom serviranja hrane stvar vaše kreativnosti i snalažljivosti.
Ma, znam… bila sam u pravu kada sam smatrala da o nečemu što svi znaju i što se podrazumeva da je usvojeno u ranom detinjstvu ne treba pisati, tupiti pero i trošiti dragoceno vreme. Ali, ako ću ovim tekstom, bar jednu osobu ili onu novinarku s početka priče, naučiti osnovnim pravilima postavke stola, moja misija je imala smisla. Mission completed… Roger – over…
Dušanka Đogo-Antonović
